DOŽIVOTNA SLOBODA: Radovan Raša Popović

DOŽIVOTNA SLOBODA: Radovan Raša Popović
image rasha-popovic-celobrdo.jpg

 

21 Sep 2017 / MOBILNA KNJIŽEV...

DOŽIVOTNA SLOBODA: Radovan Raša Popović

Ovaj primer motivacionog pisma pronašao sam na internetu, ne biste verovali koliko ima načina, tipova, trikova, potencijalnih grešaka, saveta i 10 stvari koje obavezno treba napisati i još više stvari koje nikako ne smete napisati. tako da, eto ozbiljno sam uzeo u razmatranje nekolicinu tih modela pisama i ostalog materijala i potrudio se da ga prilagodim ovoj našoj konverzaciji. oprostićete mi ako sam se negde zaneo, pisma su jednostavno fantastična. motivacija beskrajna. trudio sam se da, po savetu sa jednog od sajtova, budem koncizan, pregledan i umeren. pozitivan, naravno; da ne otkrivam svoje godine, prećutkujem svoje mane i preuveličavam uspehe. izabrao sam jedno koje mi se učinilo lakim jer zaista nije tražilo previše izmena, osim onih suštinskih što je najmanji problem.

....................................................................................................................................

Poštovani:

Ovim pismom želeo bih da izrazim moje interesovanje za Vaš program ARC za odmor umetnika i radnika u kulturi 2017.

Čitajući i istraživajući materijale dostupne na vašim internet stranama veoma me je obradovalo da pružate mogućnost umetnicima i ostalim radnicima u kulturi da se posvete jednoj tako bitnom aspektu života sa one strane realnosti, odmoru.

Odlučio sam se da apliciram na ovaj program jer sam siguran da će obogatiti moje buduće studije, pasivne aktivnosti i antiangažmana i pomoći mi u budućim endevoarima glede moje karijere. Štaviše, smatram da ovaj program pruža velike mogućnosti da stupim u kontak sa novim i ojačam površne ili nedovoljno razvijene veze sa ljudima iz sveta kulture, kojom se Vi bavite, vrlo uspešno, dodaću, sa Vama lično, vašim prijateljima, kolegama, saradnicima. Na kraju, no ne manje važno, vrlo sam zainteresovan za drugačije uglove sagledavanja odmora kao takvog, pasivnog pristupa, upravo toj oblasti, tog aspekta.....

Izabrao sam Vaš program zato što mi se jako sviđa vaš model funkcionisanja. Posebno cenim širok spektar različitih punuđenih modaliteta i slobode u ostvarenju zacrtanih planova osmišljenog i spontanog odmora. Mnogi modeli su, za mene potpuno novi, unikatni, nema ekvivalenata onim uslovima i mogućnostima odmora kojima sam bio izložen tokom bavljenja svojom karijerom. Takođe, veoma bitno za mene je i ocena "Odličan", kojom vas ocenjuju kako pojedinci i institucije iz vašeg okruženja, vaši saradnici, tako i posmatrači, publika, potencijalni konzumenti vaših usluga i proizvoda. Treći važan razlog mog interesovanja za programe koje nudite je njihova Urbana i Regionalna polisa istraživanja, specijalizovana za interdisciplinovana istraživanja ključnih pitanja urbane politike, koje su baš u mom polju interesovanja.

Da zaključim, veoma mnogo bih voleo da provedem određeno vreme u takvom okruženju, što bi mi dalo šansu da produbim moje znanje u inspirativnom, kreativnom i kosmopolitskom okruženju. Dalje, mogao bih da poboljšam svoje znanje i nove tehnike odmora, raščistim sa neizbežnom grižom savesti i neumitnom osećaju gubljenja vremena i ojačam svoje samopouzdanje u narednim koracima svoje karijere, u odnosima sa saradnicima i nemim posmatračima. Još dalje, uveren sam da će moje iskustvo proisteklo iz prvenstveno održavanja komunikacije sa vama, saradnje, razmene iskustava, biti izuzetno uzbudljivo, blagorodno po moje fizičko i mentalno zdravlje, zabavno i vredno kako meni i mojoj karijeri, tako i opštem razvoju.

Hvala vam unapred na interesovanju, radujem se pozitivnom odgovoru.

 

Vaš verni Radovan Popović

studiostrip@gmail.com

....................................................................................................................................

u tekstu dalje piše da nikako ne treba slati CV ukoliko zainteresovana strana nije izričito tražila, te ću pribeći i tom triku i poslušaću pametnije i iskusnije od mene. Ipak, osećam potrebu, želju da sa vama podelim i nekoliko narednih rečenica koja možda malo doslovnije i konkretnije odgovaraju vašim zahtevima u realnom kontekstu, s obzirom da nisam dobio mnogo smernica za pisanje ovog motivacionog pisma.

....................................................................................................................................

Trenutno, a i poslednjih nekoliko godina, da ne kažem decenija, sam aktivno uključen u rad nekoliko organizacija: Dedice, Novo doba festival, Kosmoplovci, Studiostrip, Matrijaršija, da nabrojim samo neke. Uključen sam u rad, ne znam ni sam koliko još nebitnih organizacija, grupa i podgrupa, projekata, zatim, ne tako tajnih društava, ne preterano radikalnih političkih organizacija, bar sudeći po rezultatima, a kojima ni ime ne umem da izgovorim.

Dakle samo rad, rad, rad. Treba to izdržati, na nogama. Bez Dinara.

Svi samo zovu i traže, ajde ovo ono, napiši biografiju, jesam ti biografiju prošli put nemoj da me teraš da ponovo prolazim kroz sve to, ali treba nam sad nova, vremena se menjaju. I ako ti nije problem da napišeš i sve ostale biografije, i druge tekstove, da prevedeš, pošalješ na autorizaciju, onda treba ona slova da upišeš u oblačiće, strip ti je inače u niskoj rezoluciji, moraćeš ponovo da skeniraš i da popraviš još te neke greške, bolje ga nacrtaj ponovo, to sve što pre, treba i prufriding da odradiš, posle u štampariju da ovi nešto ne zajebu, a onda treba one pakete da preselimo iz radionice u magacin, tebi je to lako; ali šalu na stranu, moglo bi se reći da od samog početka imam potrebu da radim, da radim bilo šta, za pet kopejki ili za slavu, za dobrobit kulture, za zov umetnosti, za babino zdravlje. srećom pa od samih početaka delujem u grupi, od prvog punk benda iz predtinejdžerskih dana, do visokozahtevnih kompleksnih aktivnih sistema saradnje danas.

Bez da sam nešto tu odlučivao, uvek sam radio u grupama i to kao konj. U konjskim grupama. Iz razloga kako svesnih tako i ne, iz svesti da zajedničkim snagama, pre, lakše i jače, možemo napredovati, učiti, pomoći i podržati, uticati, inspirisati jedni druge. Počeo sam sa crtanjem stripova, slikanjem i pisanjem, da bi se to ubrzo pretvorilo u neminovno uzmanje učešća u ceo proces proizvodnje, stripove sam počeo da objavljujem, uređujem, izdajem, više sam se bavio organizacijom izložbi i festivala nego samim sobom. Sav taj pritisak je morao da izađe na neku rupu, pogrešnu u mom slučaju. U jednom trenutku sam slomio nogu i sledeće dve godine bio zalepljen za krevet. Navikao sam se i ostao u istom položaju. Najzad odmor, pomislih. Svi misle, eno ga opet bleji u serije i filmove, a ne shvataju da ja sve vreme radim, iako uglavnom ležim; ja kontempliram, koristim situaciju. Hvatam beleške, razrađujem tehnike, u teoriji, zapisujem stenografski, i dalje, učim se zanatu, novi je vek, zlatno doba piratske televizije, a duža narativna forma itekako znači jednom takvom umetniku kakav sam ja. Kompleksni, višeslojni narativni nizovi, bilo u formi stripa, tv šoua ili filma. Zatim pisanja, te drevne veštine, danas skoro nestale, razmigoljene u ispresecane namenske forme, kampanje, kolumne, reklame, šale, šaljive reklame, mudrosti sa fejsbuka, autistika tumblra, vizuelna poezija instagrama, što mogu samo da pretpostavim pošto nikad nisam bio, ili sam čak i bio ali se ne sećam, što govori mnogo više nego što ja kažem. Dokolica i lenčarenje, gledanje u liniju horizonta pod plaštom meditacije, sungazing, da, zaista; šta je rad, a šta je odmor, kakav odmor, od čega....

Od kad znam za sebe radim. Radim i kad ne radim, od svoje 13. godine, ako uzmem u obzir da je rad rad bez obzira na karakter i smisao, na podeljenost kreativnog i nekreativnog.

Svi ti radni odmori, škole u prirodi, umetničke kolonije, radne akcije, kreativne radionice, workshopovi, rad na tezgama, preprodaja, pakovanje, prodaja, solidarno rmbanje po evropskim skvotovima, radne posete drugim gradovima, republikama i državama, dosta je bilo!

Teror rada, neodgovorne proizvodnje, slepih pokreta na traci, dalje, taj kult rada, zgrtanja beskorisnih novčića i besmislenog trošenja na nepotrebne stvari, pronalaženje drugog posla, opsesivno kompulsivno trošenje, modeli zavisnosti, keš krediti, život pod stresom, na terapiji, čekanje penzije, uskoro će proći sve.

Šaputanje kratke poezije u realnom vremenu, sebi u brk, brza skica u vazduhu, slika u peni od kafe, zamišljeni crtež, akvarel na podu kupatila, tiha muzika sa tuđeg radija, prstima pratiš ritam, malo vina, domaće rakije i ravnoteža planine koja se oseća. zvuči mi smešno iako verujem u to, da li me je cinizam zauvek preuzeo, ima li šanse za promenu, kad je tačno kasno, kad je jasno da odlaziš mnogo više nego što dolaziš, kad je taj trenutak kad ti to više ne smeta, naprotiv.

Kad će taj odmor da radimo nešto!?