Doživotna sloboda: ZVONKO KARANOVIĆ

 

Doživotna sloboda: ZVONKO KARANOVIĆ

Mogućnosti, platforma

 

 

mogućnosti brzo iskrsavaju,

račvaju se,

izvijaju svuda oko tebe

bočno, ispred, iza,

probijaju u svim pravcima

 

nazireš mreže,

isprepletane korene događaja,

pojmove, slike

 

nazireš

materijalizam,

bespomoćno, začuđeno dete u uglu

 

nazireš

slobodu kao zlatnu kuglicu pod jezikom

ali koju sada vidiš ispod stola za ručavanje

 

pogled ti je zamućen

(na momente i ludački oštar),

pogled na čiji izveštaj ne možeš

sa sigurnošću da se osloniš

 

osećaš nelagodu,

stegnutost od tolikog prostora

dodeljenog tebi,

dodeljenog tebi i ostavljenog

 

odnekud nadiru telesa,

tenkovi,

telegrafski stubovi,

televizori s LED ekranom

 

predvodnici Oktobarske revolucije

s visoko podignutim zastavama

promiču žurno i mašu kao putnici

s turističkog brodića

 

izgnječeni jednobojni plastelin sveta

raspada se, postaje prostor,

neslućeno veliki univerzum

u kome se stvari

udaljavaju,

odlaze,

dok ne ostaneš sam

u nepreglednom okeanu

narandžinog soka

u koji si bačen,

i skoro ugušen

klaustrofobičnom samoćom

 

odmah potom

roniš kroz osvetljeni bazen

premeštaš automobil iz garaže u garažu

živiš na moru, na nekom mestu

s izrazito suvim vazduhom

 

talasi mogućnosti jure ka tebi,

tople, meke mogućnosti

u kojima možeš da plivaš

ili hodaš po njima,

ako ti se prohte

 

stojiš na platformi

koja liči na dasku za surf

debljine milionitog dela milimetra

pogleda uprtog u more,

u zalazak sunca

 

na platformi

ipak, na platformi

No Comments

Post A Comment

Doživotna sloboda: ZVONKO KARANOVIĆ

 

Doživotna sloboda: ZVONKO KARANOVIĆ

Mogućnosti, platforma

 

 

mogućnosti brzo iskrsavaju,

račvaju se,

izvijaju svuda oko tebe

bočno, ispred, iza,

probijaju u svim pravcima

 

nazireš mreže,

isprepletane korene događaja,

pojmove, slike

 

nazireš

materijalizam,

bespomoćno, začuđeno dete u uglu

 

nazireš

slobodu kao zlatnu kuglicu pod jezikom

ali koju sada vidiš ispod stola za ručavanje

 

pogled ti je zamućen

(na momente i ludački oštar),

pogled na čiji izveštaj ne možeš

sa sigurnošću da se osloniš

 

osećaš nelagodu,

stegnutost od tolikog prostora

dodeljenog tebi,

dodeljenog tebi i ostavljenog

 

odnekud nadiru telesa,

tenkovi,

telegrafski stubovi,

televizori s LED ekranom

 

predvodnici Oktobarske revolucije

s visoko podignutim zastavama

promiču žurno i mašu kao putnici

s turističkog brodića

 

izgnječeni jednobojni plastelin sveta

raspada se, postaje prostor,

neslućeno veliki univerzum

u kome se stvari

udaljavaju,

odlaze,

dok ne ostaneš sam

u nepreglednom okeanu

narandžinog soka

u koji si bačen,

i skoro ugušen

klaustrofobičnom samoćom

 

odmah potom

roniš kroz osvetljeni bazen

premeštaš automobil iz garaže u garažu

živiš na moru, na nekom mestu

s izrazito suvim vazduhom

 

talasi mogućnosti jure ka tebi,

tople, meke mogućnosti

u kojima možeš da plivaš

ili hodaš po njima,

ako ti se prohte

 

stojiš na platformi

koja liči na dasku za surf

debljine milionitog dela milimetra

pogleda uprtog u more,

u zalazak sunca

 

na platformi

ipak, na platformi

No Comments

Post A Comment