Majkl Devenport / Kreativna Evropa

Majkl Devenport / Kreativna Evropa
image Devenport-kultura-EU

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Majkl Devenport (Michael Davenport), govori za SEEcult.org o šansama sektora kulture u vezi sa procesom evrointegracija, smatrajući da je kultura ključna kako za promovisanje pojedinačnih zemalja, tako i za zajedničke evropske vrednosti i razvoj solidarnosti. Strah dela javnosti u Srbiji za budućnost ćirilice nakon ulaska u EU smatra neosnovanim, a veruje i da postoji sve veća svest da EU može da ima bitnu ulogu upravo u promociji kulture i umetnika pojedinačnih zemalja.

- Šta se može očekivati u sektoru kulture ulaskom Srbije u EU?

M.D: Suviše retko pričamo o kulturnim aspektima evropskih integracija. Veoma bitno i za EU - zemlje članice, i za zemlje kandidate za članstvo, je to što EU nudi veliki broj novih mogućnosti i prilika. Srbija kao kandidat za članstvo učestvuje već sada u velikom broju projekata i programa EU u oblasti kulture. Možda najveći program jeste Kreativna Evropa. Videli smo i na Sajmu knjiga ove godine neke konkretne rezultate - u formi programa, publikacija, knjiga i dešavanja koja proističu iz učešća Srbije u ovom programu. S druge strane, EU takođe podržava i kulturna dešavanja različitih vrsta u Srbiji. Na primer, sjajan Beogradski festival igre koji ima sada međunarodni renome. Podržali smo ove godine i Festival pozorišta za decu u Subotici, Mokranjčeve dane u Negotinu…

Kultura i promocija individualnih kultura –  kultura pojedinačnih zemalja, jeste ključ evropskih vrednosti – evropske solidarnosti. U tome što možemo da budemo solidarni jedni sa drugima možemo takođe da promovišemo i svoje, pojedinačne kulture.

- Koji su prema Vašem mišljenju najzastupljeniji mitovi o EU?

M.D: Verovatno imate u vidu rasprostranjenu ideju o tome da će biti neki problem sa ćirilicom u EU. To nije slučaj. Ćirilica je već sada zvanično u EU, imajući u vidu da je Bugarska zemlja članica. U tenutku kada Srbija postane članica EU, srpski jezik će takođe postati zvanični jezik EU zajedno sa ćirilicom.

- Kulturi se ne pridaje veća pažnja tokom procesa evrointegracija, ali da li je moguća neka jača poruka da se nacionalni kulturni identitet može zaštiti većim ulaganjem u kulturu i jačanjem kapaciteta institucija i organizacija da, uostalom, više koriste i dostupne evropske fondove?

M.D: Mislim da je to ključna stvar. Svaka zemlja članica EU želi, naravno, uz solidarnost sa drugim zemljama u Evropi, takođe i da štiti svoju kulturu, svoje tradicije, svoju književnost…

Takođe, postoji sve veća svest da EU može da igra veoma bitnu ulogu baš u toj oblasti u promociji individualnih zemalja i njihovih kultura i umetnika. Imali smo takođe tokom 60. Sajma knjiga u Beogradu neke primere toga, poput  Evropske književne nagrade. I srpski pisci dobili su do sada ovu nagradu - Jelena Lengold na primer.