O NAMA

ZMUC je inspirisan idejom spontano i organski organizovanog zajedništva, a koja bi samo mogla da liči na levičarske prakse. On nije nastao kao plod neke ideologije, već društvene nužnosti.

Ideja o zajedničkom prostoru, fizičkom i konceptualnom, zasnovana je na stvarnim potrebama i mogućnostima. Ono što je kao prostor i delatnost bilo dostupno, ZMUC je kontekstualizovao.

Zato što je dosledan u nedoslednostima ZMUC je uspeo da deluje kao mesto za nedisciplinovan, neretko slobodan duh i njegove formalne manifestacije.

Zajebancija shvaćena ozbiljno manifestovana kroz dešavanja doživljaje i procese posle deset godina se iščitava kao trag alternativne proizvodnje društvenosti.

Emotivna ekonomija za koju se ZMUC zalaže i koju promoviše iščitava se, između ostalog, u činjenici da su mnogi učesnici u ZMUC-ovim programima kasnije postali prijatelji.

(Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja, povodom obeležavanja 10 godina ZMUC-a na izložbi u Kolarcu 2016/2017)

ZMUC je mala umetnička organizacija s velikom publikom koja djeluje na polju savremene nezavisne kulture, vođena idejom spontane i organski organizovane zajednice. Najznačajniji rezultat naših aktivnosti je institucionalizacija humora kao procesa demokratske proizvodnje društvenih interakcija.

ZMUC su osnovali 2006. novinarka Vesna Tašić, umetnik Goran Denić i prevodilac i izdavač Goran Lakićević.

Okupljanjem umetnika, umetničkih grupa, kulturnih radnika i zainteresovane publike u osmišljavanju, izvođenju i proizvodnji širokog spektra umetničkih radova nastojimo razviti svijest o potrebi podrške umetnosti, široj kulturi, jačanju infrastrukturnih i organizacionih kapaciteta kulturnih institucija kroz međusobnu suradnju i umrežavanje.

Sa ciljem da zamaglimo granice između umetnika i publike zacrtali smo naš razvojni put događajima obeleženim pokretljivošću i ironijom: Konsultacije; Mobilne rezidencije; Debeli biciklisti; Festival beskorisnih i besmislenih veština; Muzej korupcije, Godišnji odmor za umetnike I radnike u kulturi.


Vesna Tašić, direktorka

Rođena 1967. u Beogradu; Novinarka počev od prve prakse u Novim omladinskim novinama NON, novinarski smer u 12.beogradskoj gimnaziji. Diplomirala orijentalistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu, radi u arapskoj redakciji Radio-Jugoslavije a, sa mentorom Ilijom Želčevićem i kao prevodilac za arapske novinare u Beogradu tokom rata 90-ih. Po proterivanju arapskih novinara iz Srbije, u vreme režima Slobodana Miloševića, stalni je honorarni saradnik u novinskoj agenciji Tanjug od 1994.godine, pa do zabrane ulaska u zgradu na Kosančićevom Vencu zbog učestvovanja u građanskim protestima 1996/97.godine. Zajedno sa novinarkom Vesnom Milosavljević, dobija sudski spor sa Tanjugom uoči bombardovanja 1999.godine.


Prvi stalni posao dobija u Dnevnom telegrafu, vlasnika i urednika Slavka Ćuruvije, u kom radi do gašenja lista uoči bombardovanja 1999. godine, odnosno ubistva Slavka Ćuruvije 11.aprila.


Novinarski angažman nastavlja u beogradskoj redakciji Reportera, vlasnika Perice Vučinića, do 2003.godine, a potom u nedeljnicima Blic News i Evropa, koji uređuju Željko Cvijanović i Rade Stanić, kao urednica rubrike za kulturu.


Sarađivala je u mesečniku Status, urednika Slaviše Lekića, časopisu Reč, koji je uređivao Dejan Ilić, Zemlji, Svetislava Basare, kao i u drugim nezavinskim glasilima koja su opstojavala neko vreme i često se gasila.


Od 2005. godine radi na programima ZMUC-a, direktorka je i organizatorka, što je posao koji podrazumeva produkcijske, organizacione, promotivne i druge veštine. Od 2016. godine radi na Muzeju korupcije u svojstvu istraživača na projektu.

 

Goran Denić, umetnički director

Rođen u Beogradu (SFR Jugoslavija) 1966; 1985-1992 studirao Pravni fakultet i Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu; 1989. usavršava se u skulpturi u majstorskoj radionici Alberta Šisana u Mozambiku, da bi magistrirao skulpturu 1994. na Univerzitetu u Kejptaunu, Južna Afrika.

Do povratka u Jugoslaviju 1996, pored povremenih angažmana, predaje na Michaelis School of Fine Art, UCT. Sarađuje sa umetničkim grupama Led Art, QT (Kulturni teroristi), 1997. osniva QT grafičku radionicu, 2001 DžKC u kome deluje sve do 2004.

Godine 2006. s novinarkom Vesnom Tašić i Goranom Lakićevićem osniva ZMUC, gde je umetnički direktor od osnivanja da bi 2016. koncipirao Muzej korupcije, platformu za magijsko delovanje umetnosti protiv organizovanog kriminala i korupcije. Član je artivističke grupe Debeli Biciklisti i Bosch alumni mreže. Izlagao je u bivšoj Jugoslaviji, Tajlandu, Izraelu, Albaniji, Južnoj Africi i Mozambiku.

 

Goran Lakićević Kostrović, predsednik UO

 

Rođen 1966. u Beogradu, pesnik, prevodilac sa francuskog i izdavač. Objavio je četiri zbirke pesama od kojih je za „Mit o kamenom umu“ 1989. godine dobio nagradu „Đura Jakšić“. Prevodio je, između ostalih, Sartra, Beketa, de Ružmona, Kolet, Volkova, Karakoa, Bežara, Domala, kao i najznačajnije francuske, švajcarske i belgijske strip-autore – Barua, Šabutea, Larsenea, Tardija, De Kresija, Rabatea, Komesa, Petersa i Davida B.

Jedan je od osnivača izdavačkog preduzeća Besna kobila, sa sedištem u Zemunu, godine 2010, sa namerom da čitalačku publiku, pažljivim odabirom autora i naslova, učvrsti u veri da je strip istinska deveta umetnost. Besna kobila, počev od 2016. godine, objavljuje i vredna dela beletristike.