The post Izložbe iznenađenja first appeared on Zmuc.

ZMUC – Zemunski mali umetnički centar

Kustoskinja: dr Maja Ćirić

Zadužbina Ilije M. Kolarca

Zemunski mali umetnički centar (ZMUC) obeležava deset godina postojanja umetničkim događanjem “Autogol. Od autoironije do autoistorizacije” koji počinje otvaranjem izložbe 27. decembra u 19 sati u Kolarčevoj zadužbini, a narednih sedam dana nastavlja se intenzivnim programom u slavu umetnosti, zajedništva, društvenosti i autogolovakoje neumorno zadaje već deceniju.

Umetničkim događajima koji počinju izložbom u sali Milan G(r)ol, unutrašnjem dvorištu Kolarčeve zadužbine i Digitalnoj galeriji, ZMUC kao nezavisna umetnička institucija otvoriće vrata Kolarca za projekte nezavisne kulturne scene.

U ZMUC-ovom “Autogolu”, čija je kustoskinja Maja Ćirić, učesvuju umetnici, udruženja i kolektivi koji su se odazvali na poziv upućen na oko stotinu adresa pojedinaca i organizacija sa kojima je ZMUC sarađivao tokom deset godina rada u prostoru na Zemunskom keju (2005-2015), kao i u regionalnom programu Mobilnih rezidencija.

Pored postavke u sali Milan Grol, gde publiku dočekuje jestivi mozaik napravljen od 50 kilograma ratluka, u novoj Digitalnoj galeriji prikazuju se video radovi i dokumentarni filmovi desetogodišnje ZMUC-ove produkcije.

U novim dokumentarnim i autorskim video radovima, publika će premijerno I virtuelno učestvovati u avanturi Debelih biciklista na putovanju za Firencu, gledaće spektakularnu montažu gomile amaterskih snimaka s događaja u ZMUC-u, drugih programa, putovanja i rezidencijalnih boravaka u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori.

Performansi, koncerti i javni časovi čine prateći program postavke podeljene na pet glavnih celina – Mobilne rezidencije, performans Konsultacije, Debeli biciklisti, Muzej korupcije i LEFEB – Letnji festival besmislenih i beskorisnih veština, koji će biti održan 31.decembra 2016. godine u Galeriji KNU.

Godinama prepoznatljiv kao “mali prostor sa velikom publikom”, ZMUC se posle selidbe sa Zemunskog keja u Magacin u Kraljevića Marka, kulturni centar kojim rukovodi Asocijacija NKSS, prvi put predstavlja beogradskoj publici u instituciji “od nacionalnog značaja”.

“Zajebancija shvaćena ozbiljno, manifestovana u dešavanjima, doživljajima i procesima, posle deset godina se iščitava kao trag alternativne proizvodnje društvenosti”, ocena je nezavisne kustoskinje dr Maje Ćirić.

ZMUC ovim događajem, kako navodi kustoskinja, potvrđuje svoju ambiciju i kapacitet da aktuelizuje nove društvene relacije.

“To je ostvareno kombinovanjem ležernijeg i neformalnijeg delovanja ZMUC-a u kontekstu Kolarčevog Narodnog Univerziteta, pri čemu se ovo preklapanje može tumačiti kao mogućnost za uspostavljanje nepredvidivih relacija”.

“Autogol” je pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a obeležavanje jubileja završava se 2. januara 2017.godine.

The post Autogol. Od autoironije o autoistorizacije. first appeared on Zmuc.

„Flowers and Arts” su pozvani u Jerusalim na 33. “The International Arts and Crafts Fair”,  sajam umetničkog zanatsva „Khutsot Hayotzer“.

The post Put pod noge first appeared on Zmuc.

The post Zemunski suveniri first appeared on Zmuc.

Evo kako je čitavu zavrzlamu video Seecult:

Ilegalni poslastičari, koji su prošle nedelje postavili u Šangaju uličnu tablu za Ćošak kraljevića Marka, prirediće večeras u Zemunskom malom umetničkom centru (ZMUC) izložbu koju su najavili kao dosad najveću i najluđu, a predstaviće raznovrsne eksponate koji se prodaju u Kini na ulici i ispod tezge, uz projekciju jugoslovenskog partizanskog filma “Neretva” na kineskom, kao i snimaka i fotografija koje su zabeležili tokom boravka u Kini.

Prema navodima Ilegalnih, koji su u Šangaju učestvovali na festivalu “Art & Life 366 Days” (366 dana umetnosti i života), posle samo tri dana provedena u tom kineskom gradu shvatili su da se neverovatnom brzinom gomilaju gluposti koje pronalaze i kupuju na svakom ćošku. Posle deset dana, broj eksponata premašio je 250, a predstaviće ih na izložbi čija je kustoškinja Maja Ćirić, koja je takođe boravila u Šangaju, na poziv Zendai muzeja za savremenu umetnost.

www.seecult.org

The post Ilegalni poslastičari i Ćošak kraljevića Marka u Šangaju first appeared on Zmuc.

Ovako je glasio POZIV publici za Konsultacije: POSTANITE USPEŠNI. Dođite na konsultacije.

Seanse sa konsultantom po sopstvenom izboru, ili sa svom trojicom, biće održane u sredu 24. marta u Zmucu, od 18 do 22 sata. U ličnim konsultacijama sa Vama, kandidatom željnim konsultacija, konsultanti neće rešavati vaš problem, samo će vas konsultovati. Jednosatna, višesatna ili decenijska – dužina seanse zavisiće od napretka kandidata. Po želji kandidata ili uz njegovo odobrenje, konsultacije će biti snimane.

Zainteresovani kandidati konsultacije mogu zakazati preko Fejsbuka ili sačekati red na licu mesta,

Pod sloganom VAŠ PROBLEM JE NAŠ PROBLEM Gorani tvrde da daju odgovor ali ne i rešenje za svako pitanje. Odgovor ne mora da se odnosi na postavljeno pitanje ali jeste odgovor koji tražite.

Nikolić, Denić, Lakićević

jer

nema ko drugi.

 A ovakav je bio EPILOG:

NAJBOLJI SMO U POSLU

Video instalacija- performans “Konsultacije Sredom”, izveden je u ZMUC-u 24.marta 2010. ”Konsultacije Sredom” trajale su od 19 do 22 sata, konsultanti su bili tri Gorana, samoproklamovana alfa mužjaka. Davali su odgovore na postavljena pitanja kandidata, koji bi nakon dobijanja traženih odgovora, svoje zaključke kucali u jednoj rečenici na ćiriličnoj pisaćoj mašini Adler iz 1927. godine. Video I audio, kao i pisani materijal sa performansa, u kratkim crtama možete pogledati na našem facebook profilu (ZMUC Radionica).

U prvom krugu “Konsultacija Sredom” kandidati su bili Aleksandra Berić, Dragana Nikoletić, Dragoljub Nikoletić I Vesna Tašić.

The post KONSULTACIJE / performans / 24.mart 2010. first appeared on Zmuc.

“Ljubavna Setnja” je kratka, a beskrajna, odiseja koju su kreirali norveška plesacica Siri Embla i srpski pesnik  Dragoslav Gus Simonovic  na Novom Zelandu. Fešta za sva čula, bogatog sadržaja i ekstavagancije – bas kao ljubav. Poezija, muzika i hipnotički video. Ljubavna Šetnja ( Hod Ljubavi ) će da preoblikuje oblike i označi boje u tvom ljubavnom kaleidoskopu, dok razvija priču koju znaš, kao da je tvoja.”

Predstava stiže u ZMUC pravo sa letnje turneje po Novom Zenlandu, NZ Fringe Festival 2012. i Edinburgh Fringe Festival 2011.http://loverswalkshow.wordpress.com/

The post Lowers Walk – umesto Sleta / 25.5.2012. first appeared on Zmuc.

Materijal je dostupan na: www.screaming-brushes.com

The post Screaming Brushes first appeared on Zmuc.

Njeni radovi su u osnovi veoma jendostavni ali u kombinaciji s duhovitim pristupom, dobijaju neočekivane detalje. Inspiraciju nalazi u svakodnevnom okruženju a rad joj se često bazira na rešavanju problema za koje se čini da nemaju lako rešenje.

Njena “Lampa Čarapa”, na primer, prkosi svemu što znamo o struji i zaštiti električnih aparata. Ona radi s tekstilom u širem smislu, fokusirjući se na primenu i kvalitet.

Radovi Line Dyrholm su izlagani u Danskoj, Francuskoj, Koreji.

Publika u Srbiji ima priliku da se upozna s njenim originalnim dizajnom u Savremenoj galeriji u Zrenjaninu i, u okviru Refract-a, u ZMUC-u

The post Lyne Dirholm (Kopenhagen, Danska) / 2008. first appeared on Zmuc.

“Darko Brajković je odrastao u Istri. Živeo je u Pazinu, Umagu, trenutno živi i radi u Marušićima, malom istranskom mestu, kako on sam kaže „mirnom selu okruženom šumom“, na istoku Omiške rivijere. Za sebe kaže da se umetnošću bavi od svoje četvrte godine. Shodno tradiciji ovih krajeva, veoma rano je došao u kontakt sa tehnikama obrade kamena, što danas ističe kao prva umetnička iskustva. Pored toga značajni prvi uticaji došli su od hrvatske konceptualne umetnosti, i još više, neo-avangardi… Gorgone, Grupe Šestorice Autora, kao i od blizine Italijanskog medijskog prostora sa svojom aktuelizacijom posleratne umetnosti, možda specijalno siromašne umetnosti (arte povera) ili kako on sam unapređuje termin „l’artpoorl’art-izma“. Ovi krajevi nudili su još nešto. Odlika celog šireg regiona, pa i Istre, je postojanje lokalnih punk i hard-core scena, koje su Darku poslužile kao plodno tlo za formiranje najpre grupe „Vucibatine“ (2005), a zatim i filozofije Maslačka. Vucibatine su počele kao muzičko-scenski kolektiv odnosno neformalna grupa sa promenljivom postavom i sa parolom „pokret vuče pokret“. Pored neformalnog aktivizma, grupa je uspevala da bude primećena lokalno-institucionalno o čemu svedoči i uključivanje u line-up festivala „Kulturama“. Insistirajući na potpunoj spontanosti, trenutnosti, eklekticizmu i uvežbavanju/osmišljavanju neposredno pred nastup, kolektiv je, očekivano, ismejan, slično kao i Kejdž pedesetih, čije je delo 4′33″ ova grupa i izvela, u vidu omaža, ili kako Darko kaže, koraka dalje, i to tako što su se na svom, najavljenom i reklamiranom, nastupu članovi benda pojavili kao publika. Sa sličnom idejom (kasnije doktrinom maslačka), formirana je i grupa „avant-punk gr“ (Franko Burolo), gde se punk odnosi na napuštenu pozadinu, avant na istorijske avangarde a gr (koje je Darko dodao) odnosi se na dinamiku koja je za njega jedna od bitnih karakteristika Maslačka. „Gr“ kao fragmentarni nastavak, može biti tumačen kao grupa, grom, grandž, grožđe, grad ili možda gerila, kao i bilo šta drugo. Iako su počele kao reakcija na „dis-funkcionalnost“ učmale sredine i zakasnele punk scene, (kroz koju su mnogi od članova i „formirani“) ovi kolektivi su prerasli u nešto šire. Mario Jozić, jedan od osnivača i članova, skovao je termin „Maslačak“ ne bi li opisao muziku-scenu i šire umetnost-stav-život koji su proizvodili i promovisali. U jednom od mnogih kasnijih tekstova Maslačka pronašao sam rečenicu koja, čini mi se, dobro opisuje makar zvuk: „Muzika je (u kontekstu pokreta Maslačak) jezik života kojeg je otpor stil…

Njegov rad se uklapa u ideju o estetskoj taktici (Luvass) za opstanak u aktuelnoj društvenoj realnosti. Ta društvena realnost je hiper-kapitalistička, medijski isposredovana i preopterećena istorijom. To implicitno i jeste razlog za minijaturu, pseudo-didaktiku, Lar-poor-lartizam, gerilu, dinamiku, višeslojnost i podjednako ali drugostepeno posvećivanje pažnje svemu (osvešćenu i nužnu ambivalenciju), kako umetnik kaže: „ljudi ne obraćaju pažnju na male stvari, ono što im ja kroz njih pokažem može da ih odbije ili privuče, a svakako mogu da ga gugluju, radovi su višeslojni i sama višeslojnost nasuprot jednostranosti je česta tema jer je politika jednostrana a pod-kultura višeslojna“ i dalje „ništa se ne baca jer od njega može da se napravi nešto novo, to što sam napravio mogu da sameljem i ponovo koristim, a to je (ovog puta) Maslačak.“ Darko se verovatno (po meni sigurno) nikada ne bi u potpunosti složio sa ovim tekstom. To je jasno jer njegov rad je stav, a ovaj tekst je samo stav o stavu. Ipak, nadam se, da iako opširan i težak, on ima moć da posetiocima ove izložbe donekle približi to što vide.”

The post Darko Brajković Njapo / 2010. first appeared on Zmuc.