Koncerti su uvek privlačili pažnju većeg broja publike u ZMUC-u. Ali mi, nažalost, nikada nismo imali sredstva za snimanje, montažu i ostale potrebe dokumentaristike. Zato su bitni tekstovi o bendovima. Evo jednog teksta o Krš bendu.

Skršeni ljudi i skršene ćudi

Autor: Miloš Trifunović

Krš je na izgled sasvim jednostavan bend koliko i sam njegov naziv, ali iza naličja prostog rokenrol prašenja i dobro stilizovane kič, treš i stereotipne spoljašnjosti krije se dobro promišljen umetnički stav. Krš su 2004. godine osnovali Mika Živković, Gaja Vlajković i Maja Rajković kao muzičko-umetnički projekat, zasnovan na poetici raspada, siromaštva i neposrednom pristupu muzici.

Navedena poetika se predstavljala i u tome što je bend koristio improvizovani bubanj koji bi smislio Grunf iz Alana Forda, na primer. I svirački raspad je pre bio poželjan dodatak stilu, nego nešto što je za izbegavanje. Pesme su pisali svi i svako u svom stilu. Vremenom je bend postepeno evoluirao u pravcu rokenrol izraza, i sa dodavanjem pravog bubnja, kojeg svira novi član ali pravi bubnjar, Paja Rajković, ustaljuje se postava koja je imala još dve gitare i bas. Bend je počeo da ima prve veće koncerte u Beogradu, a zatim i po drugim gradovima u Srbiji i regionu…

Krš tako ostaje izvan svih posebnih pravaca, kao „nesvrstani“ autorski bend, koji je, sa druge strane, razumljiv svima. Svaki rif može da oseti svako ko je spreman da se prepusti bez inhibicija,i da ne očekuje od rokenrol muzike da po svaku cenu ima nešto vrlo pametno ali nejasno da kaže o svetu.

The post Krš koncerti za krš ljude i još ponekog first appeared on Zmuc.