PROIZVODNJA

Nova mobilnost za novu normalnost

Nova mobilnost za novu normalnost dokumentuje i mapira fenomen izmeštanja umetnika i kulturnih radnika iz urbanih u ruralne sredine i stvaranja novih mesta za proizvodnju kulture u vreme izolacije, policijskog časa i zatvorenih granica. Iz nastalih “okućnica” za razmenu znanja i umrežavanje, izdvojićemo preporuke za najbolje prakse i njihovu primenenu. Ovaj projekat bavi se neizbežnim efektima pandemije na neposredno okruženje i reakcijama pojedinačnih aktera u kulturi, nezavisno da li je to posledično vodilo ka razmeni znanja i veština ili stvaranju novih umetničkih praksi ili rezidencijalnih programa u kulturno zapostavljenim zajednicama. Zamislimo savremenu scenu, tokom ali i nezavisno od pandemije, u kojoj bi različite umetničke prakse vodile svesnijim, otvorenim, prirodnim i održivim načinima mobilnosti I saradnji umetnika. Ubeđeni smo da je neophodno istražiti i objasniti tekući sukob Novog i Starog u radu umetnika i kulturnih profesionalaca, radu koji se stalno redefiniše i menja.

 
Projekat se realizuje uz podršku Saveznog ministarstva spoljnih poslova Nemačke, Gete instituta i ostalih partnera kroz međunarodni fond za pomoć organizacijama u kulturi I obrazovanju za 2021.

 

Nove parole za željenu budućnost / Babe i žabe, avgust - septembar 2021.godine

7. Mobilna rezidencija u Babama

Ovogodišnji koncept Mobilnih rezidencija prisvaja postupke marketinških agencija koje imaju za cilj da reklamnim parolama utiču na želje potrošača i pre svega prodaju robu, kolonizujući imaginaciju konzumenta, a ZMUC podseća na totalizujuću stvarnost tržišta. Pored referisanja na sam toponim, idiom “babe i žabe” sugeriše na spajanje nespojivog, svesno nekritičko rušenje tabua i zabrana u polju savremene umetnosti. Slobodne konstrukcije, formalno neuslovljene, segmenti su završnog Manifesta moguće budućnosti – zajedničkog utopijskog rada, podstaknutog ličnim slobodama i lišenog svake istorijske pretencioznosti. Surova neoliberalna logika tržišta zasnovana na tačerovskoj tezi da ne postoji društvo već samo pojedinci, dovodi nas do nimalo lake dileme pred kojom se nalazimo, a koju je jezgrovito sažeo filozof Boris Buden: da li ćemo imati društvo bez budućnosti ili budućnost bez društva? Rezidenti su bili pisac, publicista i novinar Goran Gocić i Marija Iva Gocić, fotografkinja Stefana Savić, modna aktivistkinja Marina Ilić, književnik Đorđe V. Gregović i multimedijalni umetnici Vesna Vesić i Miomir Moca Jeremić. Kustoskinja rezidencije je istoričarka umetnosti Maida Gruden.


Projekat je realizovan uz podršku Ministarstva kulture i informacija republike Srbije.

 

Gordijev čvor

Procesualna i kolaborativna skulptura Gordijev čvor oslanja se na arheologiju koja kao disciplina uključuje materijalne dokaze, postajući sredstvo za emancipatorsko promišljanje kulturnog identiteta koje je u stanju da premosti sve rasparčanije identitetske zajednice definisane isključivo ideološkim okvirima bez konkretne materijalne utemeljenosti. Sa Gordijevim čvorom uspostavlja se direktni kontakt sa obrazovnim sistemom, kroz zajednički rad sa učenicima OŠ „Jelica Milovanović“ i u saradnji sa Centrom za kulturu Sopot kada govorimo o mogućnostima formiranja kompleksnog shvatanja kulturnog identiteta.


Skulptura od čelika Gordijev čvor nastaje iz inicijalne zamisli vajara Gorana Denića i svojom formom ukazuje na kompleksan odnos savremenog čoveka prema kulturnom nasleđu, istovremeno otvarajući savremeni kulturni identitet ka mogućnostima integracije činilaca prethodnih kultura na datom lokalitetu sela Babe u ponovno razmišljanje o sopstvenom kulturnom utemeljenju. Polazeći od teze da je praksa savremenih umetnika utemeljena na razočaranju u dosadašnje modele napretka zasnovanog na tehnološkom razvoju, Gordijev čvor izrađen je od delova, ostataka i prikupljenih komada gvožđa iznad zemlje (sadašnjost), ali i ispod površine zemlje (prošlost).


The Museum of Corruption (MoC), a project by ZMUC to expand its network of organizations and similar initiatives, with partners from Romania and Ukraine – Open Hub and the Laboratory for Cultural Research – has been enriched by Alphabet of Democracy by South African artist Anton Kannemeyer.



01/01/2023