Organizacije: ZMUC (Srbija), Za Druga (Crna Gora), Zeta Centar (Abanija)

Organizatori: Vesna Tašić, Goran Denić, Đorđe Gregović, Valentina Koča

Učesnici: 136 učesnika iz šest zemalja (prevoz, smeštaj, hrana, materijal, dnevnice za umetnike) 

Produkcija –  ZMUC 

Karavukovo (Srbija) 2010 – prva multimedijalna kolonija u Srbiji / 12 učesnika

Daniela Fulgosi, grafičarka, Beograd SRB / Ivana Vidić, grafičarka, Beograd SRB /  Ana Krstić, vajarka, Mionica SRB / Marko Kovačič, vajar, Ljubljana, Slovenia / Marija Kauzlarić, multimedija, Beograd SRB  / Sonja Radaković, multimedija, Novi Sad, SRB / Dragana Nikoletić, reciklaža, art brut, Beograd SRB / Darko Cvetanović, fotograf, BIH / Marko Mamuzić, režiser, SRB / Goran Orge Nikolić, dizajn zvuka, montaža, SRB / Pasko Burđelez, Performer, Dubrovnik HR / Goran Denić, vajar, SR

Karavukovo (Srbija) 2011 / multimedijalna rezidencija / 11 učesnika

Aleksandar Jestrović Jamesdin, slikar, Beograd-Berlin, Nemačka / TKV (The Kraljica Vila), street-art, Beograd SRB / Milica Ružičić, vajarka, Beograd SRB / Eugen Borkovsky, vajar, Grožnjan, Hrvatska / Nikola Radić Lucati, fotograf, SR-Izrael / Jelena Korenčić, dizajnerka, Zagreb, Hrvatska / Marija Aranđelović, montažerka, Beograd SRB / Biljana Milenović, keramičarka, Beograd SRB / Danilo Popović, muzičar, kompozitor, Beograd SRB / Sandin Međedović, graffiti, dizajn, Sarajevo BIH / Goran Denić, vajar, kustos, selektor, Zemun SRB

Babe (Srbija) 2013 / Land Art kolonija / Beskućnici “Tihe komšije” / 11 učesnika

Boštjan Potokar, vajar, multimedija, Ljubljana, Slovenija / Rene Rusjan, vajara, multimedija, Nova Gorica, Slovenija / Vladimir Frelih, multimedija, Osijek, Hrvatska / Eros Dibra, slikar, multimedija, Skadar, Albanija / Jovan Babić Foske, vajar, Beograd SR / Vukašin Šoć, novi mediji, Novi Sad SRB / Kosta Koča (Costas Koçi), slikar, Tirana, Albanija-Grčka  / Valentina Koča, kustoskinja, Tirana, Albanija / Ivan Topalović, fotograf, Beograd SRB / Goran Orge Nikolić, dizajn zvuka, montažer, Beograd SRB / Marko Mamuzić, režiser, Beograd, SRB

Reževići (Crna Gora) 2013 / Arhitektonska rezidencija / Rekonstrukcija porodične kuće Bosnića u umetnički rezidencijani centar / mobilni moduli /14 učesnika 

Milorad Mladenović, profesor, slikar i arhitekta, Smederevo SRB / Nenad Jevtić, arhitekta, Zemun SRB / Goran Orge Nikolić, dizajn zvuka, montaža, Beograd SRB / Studenti treće godine Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, izborni predmet “Mobilne rezidencije”:

Anastasija Simović, Mihajlo Petković, Bojana Bjelić, Miloš Stojković, Petar Petričević, Lidija Ivković, Kristina Azarić, Milica Radeč, Steva Lazić, Miloš Ušljebrka i Aleksandra Ognjanov.

Babe (Srbija) 2014 / interdisciplinarna rezidencija “Tabui u tranziciji” / 10 učesnika

Branislav Nikolić, vajar, Šabac SRB  / Katarina Švabić,vajarka, Podgorica CG / Nenad Jevtić, arhitekta, Beograd SRB / Dragana Nikoletić, recilaža, vajarka, Beograd SRB / Vladimir Jakšić, patolog, samouki performer, Priština Kosovo / Nemanja Čađo, arhitekta, Prijedor BIH / Senka Trivunac, fotografija, Beograd SRB / Nikola Simanić, vajar, multimedija, Nikšić CG /Đorđe V. Gregović, pisac, NVO Za Druga, Buljarica, MNE / Dejan Ilić, publicista, izdavač (Fabrika knjiga), Zemun SRB

Reževići 2014 / Crna Gora / Književna rezidencija “Tabui u tranziciji” / 10 učesnika 

Vladislava Vojnović SRB / Ognjen Spahić CG / Goran Gocić SRB / Aleksandar Saša Ljubiša CG / Stefan Bošković CG / Vasko Raičević CG / Staša Aras, Zadar, Hrvatska / Lamija Begagić, Sarajevo BIH / Slavica Agatonović, Beograd SRB – Švedska / Đorđe V. Gregović, Buljarica CG

Blizikuće 2015 / Crna Gora / Književna rezidencija „Jezik i zajednica“ / 10 učesnika 

Renato Baretić, Split HR /  Želimir Periš, Zadar HR / Mima Simić, Zagreb HR /Vule Žurić, Pančevo SRB / Oto Oltvanji, Beograd SRB / Borivoj Gerzić, Beograd SRB / Ilija Đurović, Podgorica CG – Berlin / Nenad Veličković, Sarajevo BIH. Gošće: Sandra Zlotrg, lingvistkinja, Sarajevo BIH i Katarina Šoškić, fotografija, Beograd SRB

Tirana 2015 / Albanija / Trouglovanje / kustosko umetnička rezidencija / 2 učesnika

Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja, Beograd SRB – Lisabon (Portugal) i Marina Marković, multimedija, Beograd SRB – Njujork SAD

Babe 2016 /9.Mobilna rezidencija / Osnivanje Mreže ARC / 34 učesnika

Tema: Okolnosti kao materijal.

Učesnici: Nemanja Čađo, Senka Trivunac, Srđan Tunić, Eugen Borkovsky, Rene Rusjan, Boštjan Potokar, Renata Rijavec, Biljana Milenović i Tanja Topuzoska (gostujuća umetnica).

Panelisti: Vesna Milosavljević, Maja Ćirić, Dalibor Pešić, Daniela Ćeranić, Ana Marić, Aleksandra Ćebić, Jelena Jovanović Simić, Tamara Vučenović, Novica Babović i Ivan Hadži Ilić.

Gosti rezidencije: Ivan Tobić, Dragan Radović Slikator, Zorica Jović, Milan Nešić, Miša Jeftić, Jelena Jeftić, Goran Tarlać, Tatjana Čanak, Sandra Šare, Dragana Nikoletić, Vladimir Jakšić, Nesim Hrvanović, Ana Hrvanović, Goran Lakićević i Rade Janjić.

Čelobrdo 2016 / 10.Mobilna rezidencija / treća književna u Crnoj Gori / Tema:Muzej Korupcije / 6 učesnika

Učesnici / pisci i kolumnisti: Ahmed Burić (Sarajevo), Marko Tomaš (Mostar), Barbi Marković (Beč), Brano Mandić (Podgorica) i Ana Radmilović (Beograd)

Moderator: Pavle Ćosić (Beograd)

Blizikuće 2017 / 11.Mobilna rezidencija / Tema: Muzej korupcije na Opštini Budva / 7 učesnika

Učesnici: Studenti Fakulteta vizuelnih umjetnosti u Podgorici: Bojana Bošković, Miloš Tomašević, Aleksandra Radojičić, Marija Marković, Dimitrije Benić i Goran Jokanović, kao i prof. Nikola Simanić. 

Čelobrdo 2017 / 12.Mobilna rezidencija / Doživotna sloboda: godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi / 2 učesnika

Učesnici: Maja Ćirić i Tamara Vučenović

Čelobrdo 2017 / 13.Mobilna rezidencija / Četvrta književna u Crnoj Gori (Doživotna sloboda) / 11 učesnika

Učesnici / pisci i muzičari: Zvonko Karanović (Beograd), Faruk Šehić (Sarajevo), Saša Antića (Split, TBF), Katarina Sarić Budva), Vladimir Jovanović (Beograd), Asja Bakić (Zagreb), Đorđe Šćepović (Podgorica), Dino Kapetanović (Nikšić, Autogeni trening), Nikola Vranjković (Beograd, Block Out), Nebojša Simeunović Sabljar (Beograd, Dža ili Bu), Braco Subotić (Podgorica, Vrpca).

Babe 2018 / 14.Mobilna rezidencija  / “Disko Jugoslavija: kako je svetlost pojela tamu” / otvorena za sve

Čelobrdo 2018 / 5.književna rezidencija u Crnoj Gori / 15.Mobilna rezidencija / Pisci kratke forme u formi / 6 učesnika

Učesnici / pisci i prevodioci / Dijana Marković (Slovenija), Luiza Buharova (Hrvatska), Nikola Nikolić (Podgorica), Mili Đukić (Mostar), Goran Stojičić (Beograd), Ivan Tobić (Smederevo)

ARC Tara 2019 / 16.Mobilna rezidencija / Ekspertska: Digitalne kompetencije / 3 učesnika

Andriy Tuzhykov i Oksana Chmil iz Ukrajine (Laboratorija kulture), Viorica Badea iz Rumunije (Open Hub)

*Rezidencijalne produkcije

Simpozijum skulpture Terra 2013 / snimanje filma “Mobilne rezidencije” / 2 učesnika  

Marko Mamuzić, režiser, Beograd SRB

Goran Orge Nikolić, snimatelj, dizajn zvuka, Beograd (SRB)

Jalovička likovna kolonija (JLK) 2013 / snimanje filma “Mobilne rezidencije” / 2 učesnika  

Marko Mamuzić, režiser, Beograd SRB

Goran Orge Nikolić, snimatelj, dizajn zvuka, Beograd (SRB)

Babe (Srbija) 2015 / Moje selo ima remek delo / 3 učesnika   

Vladimir Jakšić, patolog, samouki performer, Priština, Kosovo

Andreja Jović, nastavnik fizičkog vaspitanja, Priština, Kosovo

Goran Denić, vajar, Zemun SRB

 Zaječar (Srbija) 2013 / Debeli biciklisti na Zalet festivalu / 5 učesnika  

Ivan Tobić, muzičar, pisac, novinar, Smederevo SRB

Ivana Gaćanović, reprezentativka u kendou, doktor antropologije

Goran Orge Nikolić, dizajn zvuka

Goran Denić, vajar, umentički direktor Zmuca

Dejan Đorđević, profesor matematike

Čjangmai (Tajland) 2012 / Iste kiše, isti vetar / 4 učesnika   

Chaig Mai, Thailand / Same Rain Same Wind

Marija Kauzlarić, multimedija, Beograd SRB Marko Tirnanić, slikar, Smederevo SRB

Goran Denić, vajar, Zemun SRB

Vesna Tašić, producent, novinar, Zemun SRB

Kopar, Slovenija 2011 / Topla greda ZMUC / 2 učesnika   

Goran Denić, vajar

Vesna Tašić, producent, novinar

The post Mobilne rezidencije / Pokretne kolonije 2010-2019 / Učesnici first appeared on Zmuc.

Svrha ARC-a su: produkcije, edukacije i istraživanja u polju savremene umetnosti i kulture sa ciljem da podstakne i omogući mobilnost umetnika na Balkanu.

Mrežu čine ateljei, stanovi i kuće koje pojedinci i, sami umetnici u različitim medijima, otvaraju za rezidencijalni boravak i rad umetnika i radnika u kulturi iz regiona i inostranstva. ZMUC je 2015. godine mapirao takva mesta od Slovenije do Albanije.

Cilj Mreže ARC je da, pretvarajući privatne prostore u mesta za javno delovanje, kroz umetnost grade zajednicu, investiraju u znanje i suprostave se tendenciji prisvajanja javne imovine i privatizovanja javnih resursa. Takvim delovanjem mreža posreduje solidarnost među akterima kulturne i šire društvene scene.

Ideja Mreže je da se kroz najmanje jedan zajednički projekat tokom godine, kroz stalni koordinisani rad i kooperativno delovanje, stimuliše mobilnost i solidarnost između članica mreže i drugih aktera u kulturi.

Održivost Mreže ARC postiže se diverzifikacijom budžeta, iz projekata, sopstvenom produkcijom i plaćanjem redovnih troškova rezidenata. U prvoj fazi funkcionisanja biće objavljen javni poziv za rezidente koji će biti birani prema predlogu projekta za boravak i rad u nekom od centara.

Osnivanjem Mreže, projekat “Mobilne rezidencije” se širi iz Srbije, Crne Gore i Albanije na Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu. 

Mobilne rezidencije su međunarodni projekat koji se, osnivanjem Mreže, iz Srbije, Crne Gore i Albanije, širi na Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Osnivači Mreže ARC su: Vesna Tašić i Goran Denić (ARC Babe, ZMUC, Srbija), Eugen Borkovsky (ARC Grožnjan, Hrvatska), Nemanja Čađo (Grupa vizuelnih umetnika Tač.ka, Prijedor, BiH), Senka Trivunac (ARC Valjevo, PUH, Srbija), Renata Rijavec (ARC Štoj, Crna Gora), Đorđe Gregović (ARC Buljarica, Za Druga, Crna Gora), Valentina Koča (ARC Drač, Zeta Centar, Albanija), Jovan Babić (ARC Vukićevica, Srbija), Srđan Tunić (Artikal, Beograd, Srbija), Rene Rusjan i Boštjan Potokar (Kulturno društvo Galerija GT, Ljubljana, Slovenija).

Osnivački akt Mreže ARC, potpisan 19.jula 2016 u Centru za kulturu Sopot:

 OSNIVAČKI AKT

*Mrežu Alternativnih rezidencijalnih centara – ARC čini platforma nezavisnih kreativnih punktova za eksperimentalne boravke i rad domaćih i stranih umetnika i kulturnih radnika, radi produkcije, edukacije i istraživanja u polju savremene umetnosti i kulture.

*Ideja mreže je da kroz najmanje jedan zajednički projekat tokom godine, kroz stalni koordinisani rad i kooperativno delovanje, stimuliše mobilnost i solidarnost između članica mreže i drugih aktera u kulturi.

*Inicirajući nove umetničke zajednice i strategije, Mreža ARC svojim javnim delovanjem razvija alternativne kulturne modele.

–

The post Osnovana Mreža ARC / Babe 2016 first appeared on Zmuc.

Trouglovanje: Regionalna razmena umetnika (Srbija, Crna Gora, Albanija) / 2015

3 kustosa x 3 umetnika x 3 grada

Triangulacija ili trouglovanjeje  rezidencijalni boravak umetnika u tri različita regionalna grada, tokom kojeg oni uspostavljaju blisku saradnju sa jednim lokalnim kustosom i umetnikom. U situaciji koju projekat Trouglovanje uspostavlja, pretpostavljena dva ugla zastupaju domaćini izložbe kustos i umetnik, a koji određuju poziciju gostujućeg umetnika. Odnosi se bitno usložnjavaju uzvratnim gostovanjem.

Projekat je inspirisan pojmom triangulacije preuzetim iz psihologije. On podrazumeva prevazilaženje barijera, na način da se komunikacija ostvaruje preko treće osobe, a sa ciljem stvaranja nepredvidive dinamike. Trouglovanje uvođenjem treće osobe u lokalnu, poznatu I definisanu sredinu utiče na otvaranje novih pitanja i savremenih tema. Trouglovanje daje nov sadržaj i značenje toj komunikaciji, a samim tim deluje kao platforma za realizovanje savremenih umetničkih izraza. Konkuretnost koja se ostvaruje uvođenjem trećeg člana, doprinosi raznolikosti sadržaja finalne prezentacije/izložbe, jer se oslanja na različite izvore inspiracije.

Tehnički posmatrano, projekat se ostvaruje u tri regionalna grada(Beograd, Tirana, Podgorica) u tri države (Srbija, Crna Gora, Albanija) u saradnji tri organizacijesa tri kustosa i tri umetnika (naknadno selektovana).

Ovaj projekat stimuliše i i lokalnu i regionalnu saradnju umetnika i kustosa, ali deluje I kao alternativna I nepredvidiva mreža u kojoj uvođenje trećeg člana može konceptualno osnažiti dvosmernu saradnju koja često deluje hermetički.

Takođe, projekat podrazumeva i nastavak saradnje organizacija iz Srbije, Crne Gore i Albanije koje već treću godinu za redom sarađju u okviru višegodišnjeg projekta Mobilne rezidencije.

Projekat prati finalni događaj u svakom od navedenih centara, u formatu izložbe ili prezentacije.

Projekat prati I vizuelna grafika koja odgovara simbolu trougla i uz pomoć koje se mapira dinamika Trouglovanja.

Projekat podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Intervju

Prvi put izlažeš u Tirani a ujedno i prvi put javno govoriš o roze boji, o tome u kom kontekstu je koristiš. Da li je ovo tvoje svojevrsno autovanje posledica trougla koji si sa kustoskinjom Majom Ćirić i publikom stvorila u Tirani ili je došlo kao posledica razgovora i kontakata koje si imala sa lokalnim umetnicima i kustosima?

Moram da priznam da je kustoskinja Maja Ciric podstakla«raskrinkavanje» roze bojeJJa se kroz sve svoje radove igram sa stereotipnom ženskastom estetikom koja nije baš svojstvena feminističkoj praksi,i to cesto zna da dovede do pogresnog citanja.Pored namere da «zenskom bojom» dekonstruisem i stereotipe i konstruktezenstvenosti , ROZA je oduvek bila i moja estetska strategijada sve ono «sto nije lako progutati» uvijem u secerlemastu oblandu, da kamufliram bol, da prikrijem i nasminkam.U saradnji sa Majom napravila sam trojezicnu legendu gde sam sistematicno objasnila sta Roza u mom stvaralastvu oznacava : Roza –> Obmana – Bol – naredba, kamuflaza, eufemizam, ulepsavanje,zig…> Inace napomenula bih Majin uticaj je bio od izuzetnog znacaja, ne samo u kontekstu projekta izvedenog u Tirani vec je na mene ostavio trag u nacinu mog daljeg umetnickog promisljanja .

Prilikom povratka iz Albanije, dok smo se vozili iz Drača prema Crnoj Gori, rekla si da u ovom trenutku, kada bi ti se postavio izbor gde bi radije živela, u Tirani ili New York-u, rekla si – u Tirani. U ranijem intervjuu govoriš o tome da u New York-u nemaš vremena za sopstveni rad več jedino za trku za novcem. To je uobičajena percepcija Amerike. Da li je ova želja za Tiranom stereotip koji treba da idealnog drugog(ALB) pretvara u alternativu velikom drugom(USA)?

Da, to je istina, ali nije u pitanju samo Albanija u pitanju je Balkan. Potrebna mi je ravnoteza u odnosu na New York a ja ravnotezu inace u zivotu nalazim samo u zonglianju ekstremima.Na ovom tlu disem duboko u Njujorku konstantno ostajem bez daha. NYC ima tu suludu maničnu energiju koja je kompatibilna sa mojom, tamo nemam ni mali nagovestaja komfora, to je rollercoaster koji neprestano vozi, ekstaza, tahikardija, konstantna eksplozija senzacija koja nema kad da se isprocesuira. Posete otvaranjima, eventi, studio vizite I jurnjava za dolarima ne ostavljaju vremena za samu kontemplaciju I produkciju radova. Konstantno predstavljam svoj rad i sve zaista jeste u toj pojavnosti; sto meni uopšte nije teško, jer je to performans sam po sebi. Potrebno mi je da se vratim na mesto gde sam sposobna da iskontempliram, da budem ususkana I spokojna, gde sam produktivna I gde mogu da igram na stolu u kafani. Ja ne vidim Albaniju kao Drugog, niti imam svoju poziciju u skladu sa kojom bih uopste ista percipirala kao Drugost. Ja nemam kucu, I svuda se osecam kao kod kuce.

Pozvana si da učestvuješ u velikoj međunarodnoj izložbi „Informal mind 2“ u Tirani, u novembru 2015, bila si i učesnik preko skype-a prošle godine, misliš li da je poziv usledio kao posledica tvoje rezidencije u Tirani ili je tvoj rad prepoznat u međunarodnim okvirima kao bitan?

Poziv je svakako posledica rezidencijalnog boravka u Tirani jer sam imala priliku da licno upoznam kustosa INFORMAL MIND-a , Kloda Dedju i predstavim mu neke od projekata na kojima radim. Ne bih rekla da je moj rad bitan na medjunarodnoj sceni ali je svakako prisutan mozda i vise nego na domacoj. Ja sam izlagala u oko 30tak zemalja i volela bih da se u narednih par godina mnogo vise nego do sad fokusiram na region.

Vas dve ste podstakle bitne tzv. ženske teme o kojima se promišlja isključivo izvan balkanskog main stream-a, mada koliko vidim ovdašnji main stream je alternativa u odnosu npr. na njujorški. Da li sam u pravu?

 Telo, zensko telo, je u mom radu centralni motiv i medij, subjekat i objeka. Istrazivanje “zenskih tema” je pocelo od licnog problema sa anoreksijom, radova gde sam se bavila restrikcijama, neprihvatanjem tela i obsesijom da se ono kontrolise, preko radova vezanim za konzumerizam i iskrivljenu medijsku sliku tela kao i kroz serije radova o nametnutim idealima zenske lepote od strane drustva. Skoriji radovi vise stavljajuakcenat na pritisak,sta se od zene ocekuje, sta ona “mora biti”, na njenu biolosku I sociolosku zadatost .Rezidencijalni progam nosi naziv Trouglovanje, i mi smo izabrale Rub kao konstutivni deo trougla, i fokusirajuci se na rubni polozoj zene na Balkanu kao i na subvertivni potencijal marginalne pozicije.

Radiš kao bouncer u njujorškim klubovima. Da li možeš da zamisliš situaciju u kojoj to isto radiš u Beogradu?

Najiskrenije, mogu da zamislim sebe kako radim najrazlicije poslove nebitno gde. Ja sam jos davno sama sa sobom odlucila da ne zelim da pravim nikakve kompromise u svojoj umetnosti zarad njene komercijalizacije sto je dovelo do toga da je moj «radnicki» CV daleko raznovrsniji i obimniji od mog umetnickog CV. Deluje gotovo kao rad sam po sebi, ja sam «umetnica» ali i bouncer, cistacica, dizajnerka, asistentkinja drugog umetnika, peracica sudova, kelnerica, prodavacica,igracica u drag queen baru, uciteljica, babysiterka.. Svi ti poslovi su mi dali ogromno iskustvo koje inkorporiram u svoje radove,pregrst kontakata iz najrazlicitijih sfera ali i oduzeli dragoceno vreme da se bavim onim sto jedino zelim a to je umetnost. Ja majkemi verujem da ce jednog dana moja profesija istinski i biti moja profesija, spremna sam da se zrtvujem zarad toga (makar to sve bila deluzija) i bezgranicno sam strpljiva.

The post Trouglovanje / Intervju sa Marinom Marković first appeared on Zmuc.

 PUNA KUĆA je izraz koji u sebi sadrži povišeni simbolički glas, neku vrstu antropološke semantike i blagostanja, ali i raznovrsnost, brojnost, očuvanje, plodnost, zbijenost, sreću. Ali, zar stotinama puta nijesmo čuli za punu kuću đece ili punu kuću čeljadi? O soldima i punoj kamari para da i ne govorimo. O punom srcu, isto.

Zamisao jedne pune kuće su boje, riječi, zvuci, cika i odjeci, baš kao što je i san poslije svega, i nerakidiva veza sa prostorom koji okružuje kuću, koji prolazi kroz kuću da se zauvijek ljube…

Sa projektom PUNA KUĆA željeli smo ponovo oživjeti ideju razmišljanja o tradicionalnom paštrovskom selu, ponegdje samo u duhu specifične lokalne arhitekture sa bogatstvom detalja i značenja, a ponegdje u smislu akcije/transformacije postojećih objekata u potpuno novi sadržaj. Hoćemo da ovaj projekat ponudi ideju, višeslojnost, više pravaca u promišljanju kako će u nekoj skorijoj budućnosti izgledati život u tim sredinama izmaknutim iz urbanih centara (Budva, Petrovac, Sv.Stefan). Projektom PUNA KUĆA želimo makar djelimično renovirati poimanje tradicionalnih sela, jer tu se krije dobar potencijal za diskurs, za prekid kontinuiteta sa dosadašnjom praksom, naravno tamo gdje je još uvijek moguće očuvati autentično jezgro pred naletom novih investitora, skorojevića i otimača prirodnog blaga i resursa.

Tokom trajanja kolonije u Reževićima među učesnicima sprovedena je anketa s kojom smo željeli dobiti direktne utiske učesnika o ambijentu u kojem se boravi i radi. Anketa je podijeljena na 2 cjeline – u prvoj cjelini nazvanoj Rečnik i asocijacije, željeli smo kroz relaksiran pokušaj tumačenja arhaičnih riječi dobiti reakciju učesnika na tradicionalno, potisnuto ali vrlo bogato nasleđe. Arhitektura i tradicionalno je druga cjelina u realizovanoj anketi i daje primarnu percepciju učesnika u pogledu arhitektonskih i urbanih karaktera paštrovskih sela, kao i tradicionalnih vrijednosti tih sredina u sadašnjim okolnostima…

The post Puna kuća / podprojekat Arhitektonske kolonije 2013 / Mobilne rezidencije CG first appeared on Zmuc.