Trial & Error je jedan od dva osnovna pristupa rešavanju problema, održavanja postojećeg ili sticanju novog znanja. U suprotnosti je sa onim koji koristi informisanost, razumevanje i teoriju, i karakterišu ga ponovljeni, raznovrsni pokušaji koji se nastavljaju do uspeha, ili dok sami ne postanu besmisleni. Uspešna saradnja sa umetnicima tokom mobilnih rezidencija nije proizvod dugoročnog planiranja već niz pokušaja i promašaja.

Kada je 2010. godine  ZMUC pozvan da organizuje koloniju u selu Karavukovo (45° 29′ 25.2″ N, 19° 11′ 10.2″ E), pod pokroviteljstvom fabrike za preradu semena Castrix, jedino izvesno je bilo – da je sve neizvesno. Nismo znali koliki nam je budžet, ko su ljudi koje smo pozvali a koji su došli, ko nam je publika, gde će biti finalni događaj, da li je sve bilo kako smo očekivali – ako je uopšte bilo očekivanja i – koga zanima to što radi grupa umetnika s periferije Evrope. Ispostavilo se da tzv. lokalna zajednica reaguje na to što se radi u tzv. lokalu i da nam je ona jedina tzv. podrška i publika. 

Ista pitanja do 2022. ostaju bez jasnog odgovora, ne zato što su okolnosti, koje su nam glavni materijal za rad, promenjene, već zbog neizvesnosti koja je konstanta na koju možemo da se oslonimo. Sam naziv Mobilne rezidencije, oksimoron koji reflektuje našu ambiciju da imenovanjem institucionalizujemo decentralizovanost kako bi i učesnici i publika bili spremni na zajedničko izmeštanje, nešto što bi se lako moglo o(t)pisati kao heterotopija XXI veka.

new mobility katalog

The post New Mobility for New Normal first appeared on Zmuc.

Kako vetar duva – je aktivni land art objekat promenljivih dimenzija, instalacija od čelika, drveta i platna (minimalna dimenzija 2m x 3m maksimalna 4 x 10m), rađen prema osnovnoj zamisli umetnika Gorana Denića uz saradnju Vladimira dr. Jakšića i nastavnika Andrije Stefanovića – obojica privremeno raseljena lica sa Kosova.

Oko pentagonalne osnove koju čine čelične cevi visine cca 3m opisana je kružnica prečnika 2m (čelik ᵩ15mm) i kroz njih su provučeni drveni ramovi koji asociraju na tehniku šalovanja, primenjenu kod spomenika na Kosmaju. Ramovi su spajani lepljenjem u grupe po tri, blago rotiranih po centralnoj osi, sa unutrašnje strane povezani su na uglovima konopcem, provučenim kroz žičane omče.

Pomičnost, promenljivost dimenzija i akustični momenat dobijaju se bilo naduvavanjem improvizovane kupole pomoću vetra ili aktiviranjem uređaja za duvanje lišća. Naduvavanje kupole omogućuje instalaciji da „radi i diše“ pomiče se gore, dole i širi – kako vetar duva. Kupola podiže ramove koji stvaraju blagi zvuk udaranja drveta o drvo koji rezonira u formiranim drvenim kutijama koje zajedno čine asocijativnu vizuelnu celinu sa spomenikom na Kosmaju. Pokretljivost instalacije obezbeđena je montiranjem točkova u njenoj bazi kako bi se njenim lakim premeštanjem omogućilo svakom od sedamnaest sela opštine Sopot, da tokom određenog perioda ima remek delo, što je osnovna ideja projekta Zemunskog malog umetničkog centra.  

Skulptura Kako vetar duva izgledom asocira na jedan od pet identičnih elemenata spomenika Kosmajskom partizanskom odredu, (rad vajara Vojina Stojića).Tokom izrade skulpture i dalje analize osnovnog vizuelnog markera na koji se novi objekat referiše, pozajmljena je njegova pentagonalna osnova koja je u ovom slučaju upisana u krug.

The post Moje selo ima remek delo / 2015 first appeared on Zmuc.