Ekspertska Mobilna rezidencija

8-15. decembra 2019, ARC Tara

Digitalne kompetencije, ekspertska mobilna rezidencija u kojoj su učestvovali Andriy Tuzhykov i Oksana Chmil iz Ukrajine (Laboratorija kulture), kao I Viorica Badea iz Rumunije (Open Hub), održana je u ARC Tara od 8.do 15.decembra 2019.godine.

Cilj programa, u kom su učestvovali eksperti u digitalnim inovacijama i  predstavnici udruženja u kulturi, pojedinci i akteri iz nezavisnog i javnog sektora u kulturi, bilo je poboljšanje digitalnih kompetencija menadžera i drugih, kao i njihove publike. Trening jačanja digitalnih kompetencija (Digital Inovations Trainning) menadžera u kulturi, kroz pojedinačne ekspertize predstavljen je u Centru „Kultura“ u Bajinoj Bašti.

Program je bio usmeren na to da omogući organizacijama da razmenjuju najbolje prakse u razvoju i primeni programa obuke usmerenih na aktivnosti njihovih udruženja. Poboljšanje digitalne pismenosti neprofitnih radnika i njihove ciljne publike od suštinskog je značaja za izgradnju njihovog kapaciteta za podršku zajednicama kojima služe.

Projekat, koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, deo je platforme „Tandem for Culture“, participativnog i edukativnog programa koji podržava nemačka fondacija MitOst iz Berlina. ZMUC je učestvovao u Tandem programu tokom 2019.godine. Tandem platforma je usmerena na razvijanje novih veština menadžera u kulturi, inoviranje postojećih praksi i povezivanje s međunarodnim mrežama. Od osnivanja 2011.godine Tandem je podržao više od 500 kulturnih menadžera u 35 zemalja.

Potreba za edukacijom i poboljšanjem digitalnih kompetencija aktera u kulturi iz neprofitnog i javnog sektora, kao i njihove publike, ogromna je s obzirom na činjenicu da digitalne tehnologije transformišu zamišljeni način funkcionisanja društva. Najveća društvena transformacija u istoriji definisana je digitalizacijom koja se danas sastoji od savremenih razvoja, poput Internet of Things, Industry 4.0, Big Data i društvenih mreža.

Budući da tehnologija ruši granice između organizovanih entiteta, geografskih i vremenih zona, put ka savremenom karakterišu društvene promene koje iskorenjuju pojedinca iz tradicionalnih društvenih odnosa i lokalizovanog interakcijskog konteksta (Gidens, 1995).

Digitalna transformacija zahteva nov način razmišljanja i organizovanja svih segmenata života, zajedno sa njegovim novim razumevanjem i upravljanjem. Ogromna je potreba da se nove veštine, koje prevazilaze dizajniranje, implementaciju i održavanje tradicionalnih informativnih sistema, savladaju.

Putem programa digitalnih kompetencija sva udruženja u kulturi mogu povećati svoje rezultate, tako što će ih pretvoriti u instrument u različitim medijima, ali i da svoj rad prezentuju kroz različite nacionalne i međunarodne kanale.

Cilj ovog programa je da se omogući organizacijama da razmene najbolje prakse u razvoju i implementiranju trening programa koji bi bio fokusiran na njihove aktivnosti.

Aktivnosti programa realizovane su u kulturno i digitalno zapostavljenom delu Srbije, u alternativnom rezidenijalnom centru na Tari i Bajinoj Bašti.

The post Digitalne kompetencije ARC Tara 2019. first appeared on Zmuc.

5.Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori,

15-22. oktobar na Čelobrdu

Učesnici: Dijana Matković, Mili Đukić, Goran Stojičić, Luiza Buharova(Bouharaoua), Ivan Tobić i Nikola Nikolić.

Tema: gostoprimstvo / netrpeljivost  

Peta Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori, održana na Čelobrdu iznad Sv. Stefana, okupila je šestoro pisaca iz regiona na temu “gostoprimstvo / netrpeljivost” u tradicionalnim zajednicama. Zajednički život i rad pisaca usledio je nakon javnog poziva Zemunskog malog umetničkog centra – ZMUC, na koji se odazvalo 26 autora “kratke forme u fizičkoj formi”, budući da je agenda ovogodišnje rezidencije, pored javnih događaja, sadržala i svakodnevno osvajanje teško dostupnih planinskih vrhova, pešačenje starim austro-ugarskim vojnim putevima i Jegorovim putem, uklesanom zavetnom stazom monaha Jegora Stroganova, a sve u potrazi za “gostoprimstvom”.

Za učesnike ovogodišnje rezidencije na Čelobrdu, koja je deo programa Mobilne rezidencije/Pokretne kolonije, žiri je odabrao politikologa i proznog pisca Nikolu Nikolića iz Podgorice, spisateljicu i aktivistkinju koja radi sa zatvorenicima u hrvatskim zatvorima Luizu Buharovu (Bouharaoua) iz Zagreba, Mili Đukića iz Mostara, izbeglicu tokom 90-ih u Turskoj koji danas radnu biografiju puni različitim fizičkim poslovima dok piše poeziju, te spisateljicu i prevoditeljku sa jezika bivše Jugoslavije Dijanu Matković iz Ljubljane, kao i muzičara i pisca Ivana Tobića i autora jedne multimedijalne zbirke priča Gorana Stojičića iz Beograda.

Tekstove nastale na rezdiencijalnom boravku možete pročitati na blogu  Portala za kulturu jugoistočne Evrope Seecult.org

Gostoprimstvo nema nužno pozitivan ishod, već uključuje i rizik i nesigurnost. Ipak, kada se desi, nemoguće ga je zameniti nečim drugim. Isto važi i za netrpeljivost, neprijateljstvo. Selo Čelobrdo i okolni toponimi (manastiri Rustovo, Duljevo i Sv. Spiridon, vrh Ograđenica i sela Kuljače i Tudorovići) bili su tačka susreta jednog i drugog.

Selo Čelobrdo, kao mesto susretanja različitih prostornih metafora i/ili kulturnih tradicija, ispostavilo se važnim ne samo zbog kvaliteta grupe ljudi koja se u njemu obrela u kratkom vremenskom periodu, već i zbog lokalne crnogorske specifičnosti, koja je posve nenadano odredila tok teme. Univerzalno pravo na gostoljubivost (Kant, Derida) preimenovano je u pravo na vodu i u tom smislu je “praktičan život postajao umetnički izraz, u potrazi za onim granicama koje bi označile stvarnu gostoljubivost”. Te granice određivala je dnevno raspoloživa količina vode.

U okviru programa održane su dve tribine u Podgorici i u Budvi. Ovogodišnju književnu rezidenciju podržali su Evropska mreža za književnost i knjige Traduki, Opština Budva i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Peta književna rezidencija u Crnoj Gori deo je regionalnog umetničkog projekta Mobilne rezidencije / Pokretne kolonije koji od 2013. godine, u organizaciji ZMUC-a, Za Druge i Zeta centra, okuplja u ruralnim područjima Srbije, Crne Gore i Albanije umetnike u različitim medijima, pospešujući mobilnost i saradnju, u pokušaju stvaranja novih umetničkih zajednica.

Na književnim rezidencijama u Crnoj Gori do sada je 36 autora radilo na teme: Tabui u tranziciji, Jezik i zajednica, Muzej korupcije i Doživotna sloboda.

The post 5.Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori / Čelobrdo 2018. first appeared on Zmuc.

Poziv na 5. Mobilnu književnu rezidenciju u Crnoj Gori

Zemunski mali umetnički centar (ZMUC) poziva pisce kratke forme da se prijave za učešće na petoj Mobilnoj književnoj rezidenciji u Crnoj Gori, koja će biti održana od 15. do 30. oktobra 2018. godine u selu Čelobrdo iznad Svetog Stefana na temu “Naša tradicionalna gostoljubivost / netrpeljivost”. *Please find Open call in English below.

Poželjno je biti u dobroj fizičkoj formi budući da agenda sadrži svakodnevno osvajanje teško dostupnih planinskih vrhova, starog austro-ugarskog vojnog puta, pešačenje kozjim stazama i čobanovim prečicama, a sve u potrazi za “gostoprimstvom”.

Sa publikom, koja se bude priključila u iscrpljujućim pešačkim turama, učesnici će verovatno, pored utisaka, razmenjivati i iskustva o odnosu prema strancima i svemu što je “strano”, željenim i neželjenim gostima.

Gostoprimstvo nema nužno pozitivan ishod, ono uključuje rizik i nesigurnost. Ipak, kada se desi, nesumnjivo je, nemoguće ga je pobrkati sa nečim drugim. Isto važi za netrpeljivost, neprijteljstvo. Mikro lokacija, selo Čelobrdo, birana je tačka susreta jednog i drugog.

Izabranim rezidentima biće pokriveni troškovi prevoza, boravka i dnevnice, ali ne i putno osiguranje koje je njihova briga.

Organizatori očekuju od rezidenata kratke pisane forme, dobru fizičku formu i da ne budu prezahtevni gosti. Zauzvrat, nude beg od književnih oktobarskih manifestacija i program od kojeg niko neće imati bitne koristi, koji neće doprineti napretku bilo čije karijere i na kojem se neće dogoditi ništa veoma bitno.

Poziv je otvoren za autore iz regiona (Jugoslavije, Bugarske i Albanije).

Zainteresovani bi trebalo da pošalju kratko motivaciono pismo do 30. septembra 2018. godine na adresu zmuc@zmuc.org

Peta Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori deo je međunarodnog projekta “Mobilne rezidencije” koji ZMUC realizuje šestu godinu zaredom u saradnji sa NVO Za Druga(Petrovac) i Zeta centrom u Tirani.

Na dosadašnjim književnim rezidencijama 36 autora radilo je na teme: “Tabui u tranziciji”, “Jezik i zajednica”, “Muzej korupcije” i “Doživotna sloboda”.   Posle inspirativnog “Godišnjeg ormora za umetnike i radnike u kulturi”, koji je održan 2017. godine takođe na Čelobrdu, kao i “Disko Jugoslavije” – ove godine u selu Babe (Srbija), Mobilne rezidencije nastavljaju da osvajaju zapostavljene prostore u celom regionu.

Rezidenciju ove godine finansiraju Evropska mreža za književnost i knjige Traduki i Opština Budva.

The post Javni poziv / 5.Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori first appeared on Zmuc.

 10.juli 2018. 

Pozivamo vizuelne umetnike, arhitekte, režisere, novinare, pisce, fotografe, dizajnere zvuka i  druge autore iz svih državica nekadašnje Jugoslavije, da nam se pridruže na rezidenciji u selu Babe, kod Sopota, u proizvodnji zajedničkog rada –“Disko Jugolsavija: kako je svetlost pojela tamu”.

Svetlosno akustična instalacija referisaće se na proces modernizacije tokom postojanja Jugoslavije,  osvetljavanjem „tame“ sela,  nepoželjnog ljudskog staništa.

No-budget program ovogodišnje, 14. po redu, Mobilne rezidencije, nudi smeštaj i materijal za rad, dok se za hranu snalazimo u skladu s okolnostima i smenjujemo u gotovljenju jela “nacionalističkih kuhinja”.

Svetlosno akustična instalacija Disko Jugoslavija- dekonstruiše mit o nemogućnosti percepcije savremene umetnosti na selu. Inspirisana festivalima svetla u evropskim prestonicama, pa i u Beogradu, centralna manifestacija za publiku biće prvi Jugoslovenski vašar svetla. Instalacija u galeriji “Krov nad glavom” (Nemanja Čađo, 2014) u rezidencijalnom centru “Dve Babe”, biće dostupna publici do 20.avgusta.

Pripreme za rezidencijalni boravak do deset učesnika pomogla je Asocijacija NKSS (Nezavisna kulturna scena Srbije).

The post Disko Jugoslavija, Babe 2018. first appeared on Zmuc.

Četvrta Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori

Čelobrdo 2017 / četvrta Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori

Tema: Doživotna sloboda

Termin: 25. Septembar – 10.oktobar

Organizacija: ZMUC I Za Druga

Podrška: Dušica Antonijev, Daniela Ćeranić

Učesnici / pisci I muzičari: Zvonko Karanović (Beograd), Faruk Šehić (Sarajevo), Saša Antića (Split, TBF), Katarina Sarić Budva), Vladimir Jovanović (Beograd), Asja Bakić (Zagreb), Đorđe Šćepović (Podgorica), Dino Kapetanović (Nikšić, Autogeni trening), Nikola Vranjković (Beograd, Block Out), Nebojša Simeunović Sabljar (Beograd, Dža ili Bu), Braco Subotić (Podgorica, Vrpca).

Rezultati: Blog I vlog na Portalu za kulturu jugoistočne Evrope Seecult.org

Mobilne rezidencije 2017 / Doživotna sloboda

Mobilne rezidencije 2017. godine posvećene su temi “Doživotna sloboda” kroz dva programa – Godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi (15 – 25. septembar) i 4. Mobilnu književnu rezidenciju u Crnoj Gori (25. septembar – 10. oktobar) na Čelobrdu.

Cilj programa je da podstakne i proširi temu slobode u savremenom svetu u kojem dominiraju različita ograničenja – od broja unetih kalorija do slobode kretanja.

Polazeći od teze srpskih nadrealista s početka XX veka da se o slobodi ne može diskutovati ako nije potpuna i neograničena, projekat DOŽIVOTNA SLOBODA poziva na radikalno preispitivanje postulata savremene umetničke prakse. Sloboda života je cilj pojedinca (makar njegov kredo), ali i stanovište određene zajednice u duhu levičarske ideologije koju su nadrealisti često koristili.

Sloboda života je pobuna protiv društvenog sistema, protiv dogme, sankcija, mimezisa, službene kulture, nejednakosti… Može se reći da izraz naglašava individualni diskurs u traženju kolektivnih, duštvenih promena.

Od svih pristiglih prijava na javni poziv za Godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi, objavljujemo prijave onih autora koji su se javili, bili izabrani da učestvuju u programu, ali koji, ipak, nisu došli na dokolicu i lenčarenje – zbog prezauzetosti.

Učesnici 4. po redu književne rezidencije u selu Čelobrdo, svoj blog u vidu autorskog teksta, pamfleta, impresije, traktata, priče, pesme, ili čak recepta – objavljivaće na ovom istom mestu nakon početka rezidencije.

Srećna nam doživotna sloboda, i sve nuspojave!

The post 4. književna rezidencija / 11.Mobilna rezidencija / Čelobrdo 2017 first appeared on Zmuc.

Čelobrdo 2016 / treća Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori

Tema: Muzej Korupcije (MK)

Termin: od 25. septembra do 2.oktobra

Organizacija: ZMUC I Za Druga

Učesnici / pisci I kolumnisti: Ahmed Burić (Sarajevo), Marko Tomaš (Mostar), Barbi Marković (Beč), Brano Mandić (Podgorica) I Ana Radmilović (Beograd)

Moderator: Pavle Ćosić (Beograd)

Prilozi, prvi eksponati za Muzej Korupcije (MK) objavljivani su na blogu Portala za kulturu jugoistočne Evrope Seecult.org (http://www.seecult.org/blog/5649/ahmed-buric-muzej-korupcije)

Za razliku od ranijih godina, organizatorima ovoga puta nije dozvoljeno realizovanje “Javnih časova” I razgovora s gimnazijalcima u Budvi, Baru I Kotoru, jer je u jeku predizborne kampanje svako gostovanje u gimnazijama ukazom nadležnog ministartsva – zabranjeno.

Učesnici-rezidenti su, stoga, sve svoje aktivnosti usmerili ka široj piblici, pa su književne večeri s javnim čitanjem tekstova, razgovorom I debatama, a na temu korupcije, održane u Budvi, Podgorici I više puta na Čelobrdu, u zajedničkom prostoru rezidencije koji je za vreme trajanja kolonije bio javni prostor otvoren za publiku.

U debatama o korupciji publika iz Budve, Kotora, Bara I Bečića je direktno učestvovala javnim iznošenjem primera koruptivnih praksi iz života, dok su umetnici I drugi pojedinci iz navedenih gradova, u različitim medijima prilagali svoje eksponate za virtuelni Muzej korupcije, u nastajanju (www.muzejkoruocije.org)

Muzej Korupcije ima za cilj da proširi polje percepcije korupcije – sa zloupotrebe javnih ovlašćenja za ostvarenje lične koristi na moralnu nesposobnost građana da čine stvari za dobrobit zajednice.

Demistifikacijom mehanizama korupcije kroz muzeološki pristup i smeštanjem korupcije u muzej, MK će raditi na oslobađanju građana u region od traumatizacija svakodnevnog života u državama koje zauzimaju visoke pozicije po indeksu percepcije korupcije.

The post Čelobrdo 2016 / treća Mobilna književna rezidencija u Crnoj Gori first appeared on Zmuc.

Završna izložba jednomesečnog, balkansko-azijskog projekta Iste kiše isti vetar, bila je priređena 1. februara 2012. godine u reprezentativnom Art centru Kraljevskog univerziteta,  u Čang Maiju (Chang Mai), gradu na severu Tajlandana. 

U prostoru od 2000 metara kvadratnih, na dva nivoa, 2555.godine, prema tajlandskom računanju vremena, otvorena je izložba radova nastalih u dobro opremljenim ateljeima FLU, autora iz Srbije, Hrvatske, BiH, Slovenije, kao i iz SAD, Novog Zelanda, Velike Britanije, Belgije, Japana, Indije, Malezije, Tajlanda i Singapura. Učestvovalo je oko 60 umetnika iz celog sveta, među kojima su najbrojniji bili autori sa Balkana.

U Čang Mai je na otvaranje izložbe stigla i grupa umetnika iz Singapura, zajedno sa Milenkom Prvačkim, drugim kustosom projekta, umetnikom sa naših prostora koji već dve decenije živi i radi u Singapuru.

U produkciji ZMUC – a (Ministarstva kulture i Banke Intesa Beograd), umetnici iz Srbije: Marija Kauzlarić, Marko Tirnanić i Goran Denić  izložili su tri rada inspirisana jugoistočnom Azijom.

Rezidencijalni boravak umetnika sa Balkana i njihovo učešće u međunarodnoj izložbi na Fakultetu lepih umetnosti, inicirali su Burhan Hadžialjević (Grožnjan, Istra) i profesor Fakulteta lepih umetnosti i Čang Maiju Udom Chimpukdee.

Marija Kauzlarić na lokaciji nabavlja 147 starih japanskih kanti za mešanje maltera, obrađuje ih i niže ih u prostoru galerije dajući im novu dimenziju postojanja. Autorka obrađuje kante voskom, boji ih u crno bitumenom i naliva u njih vodu dajući im mogućnost da, kako je primetio jedan od kustosa Eugen Borkovsky, „ budu druga strana ogledala, da nose pogled ili odraz realnosti“.

Goran Denić osluškuje teritoriju na kojoj se našao i referišući se na tehniku slikanja peskom budističkih mandala, začinima snažnih boja ispisuje na podu galerije rečenicu na tai (thai) jeziku „Miris začina dolazi na mirisu auspuha“, što je i naziv rada. Dvema izabranim bojama umetnik značenjski obuhvata i karakteristične boje dve političke opcije u državi domaćinu, crvenu i žutu.

Borkovsky primećuje da je kružnim natpisom, koji galerijom širi mirise, povezano unutrašnje sagorevanje motora s radom probave u ljudskom organizmu.

U obrazloženju rada autor kaže da su istorijski, evropski kontakti sa Azijom započeli zbog trgovine začinima koji su tada bili vredniji od zlata. “Mi, smo od Tajlanda (Azije) dobili začine a oni od nas motore sa unutrašnjim sagorevanjem”.

Marko Tirnanić se u Tajlandu predstavlja konceptualnim radom, prostornom instalacijom “Mrzim da sam ušuškan”. Umetnik pregrađuje prostor galerije visokom metalnom mrežom i zainteresiranom promatraču ostavlja prolaz ali uslovljen pogledom na ogledalo, slikom samog sebe.

“Umetnik je nemilosrdan, ne ostavlja mogućnost alternativnog prolaza već čvrsto određuje mogućnosti nepoznatom promatraču. Ova barijera nalaže prolazniku da se ogleda, nameće mu osobno. Ideja autora je da se pogledamo u trenutku pristajanja na kompromis: nakon želje i potrage za bilo kakvim drugim koridorom, naše pristajanje na jedini prolaz biva nagrađeno upozorenjem, pogledom na samog sebe”, ocenjuje Borkovsky.

Na postavljanju izložbe su angažovani i studenti FLU koji su tokom boravka stranih umetnika bili njihovi asistenti, pomagali u realizaciji radova i bili dobri domaćini.

I pored velike jezičke barijere, budući da se engleski jezik slabo govori, sa domaćinima je uz osmeh i mali naklon, sporazumevanje ipak bilo moguće, a o njihovoj zainteresovanosti za savremenu umetnost na Balkanu svedoči stalno prisustvo publike na večernjim prezentacijama na FLU.

Autor teksta koji sledi: Eugen Borkovsky

Iste kiše, isti vjetar / The

same rain, the same wind

internacionalni, multikulturalni, multimedijalni, likovni projekt

Autori iz država:

Belgija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, India, Japan, Malezija, Novi Zeland, Singapur, Slovenija, Srbija, Tajland, USA.

 PRIJATELJSTVO FRIENDSHIP

SFRJ u Indokini ali se proširilo…

Nezavisni autori.

To je širok pojam ali u ovom slučaju odustalo se od umjetnika koji na bilo koji način odgovaraju pojmu državni, koji ima galeristu ili slično. Svi su autori imali želju učestvovanja i svi su se na razne načine potrudili sakupiti sredstva za ovo događanje. Tu je putovanje, boravak i razni drugi neizostavni troškovi.

Pitanje izbora autora za ovaj projekt, ni u kojem trenutku nije bilo limitirano. Prvi broj autora bio je iz Grožnjanskog likovnog kruga. Kasnije se situacija širila pa je slijedeći neformalni krug bila ekipa sa područja bivše zajedničke države na Balkanu – bivše Jugoslavije. Ideja, ispričana od strane Burhana Hadžialjevića proširila se među kolegama. To je razlog zašto je na prvom popisu učesnika bilo znatno više autora. Nešto kasnije krug se zaista proširio na mnogo država svijeta pa se sadašnji krug učesnika može zaista nazvati globalnim.

Pitanje kvalitete radova, sasvim odgovorno tvrdim, nije upitno. Pokazalo se to na izložbi koja je zaista reprezentativna.

Svim umjetnicima dopala se zadana tema okvirno vezana uz ekologiju: Iste kiše, isti vjetar. Tako se opisani krug širio i prema sklonosti tematiziranju ekološke problematike.

Sasvim je različito planirati događaj,

Rad na terenu nosi prazne hodove do trenutka kad su svi radovi postavljeni, do trenutka otvorenja izložbe. No, prije toga potrebno je prokomentirati, doživjeti svaki pojedini rad izdvojeno i pretpostaviti ga u postavu.

Iako je postav privremena cjelina, trebao bi nositi odlike sukladnosti svakom pojedinom autorskom promišljanju i ideji cjeline.

Za razliku od visokobuđetnih smotri, likovnih manifestacija poput bijenala, trijenala i sl.

e eurocentrizam

I u avionu borba za mjesto,

Borba za recke, gdje smo bili, što smo vidjeli, gdje smo se fotografirali.

U razgovoru koga važnog poznamo,

pokušati osloboditi od napasti zapadnog već arhetipski arhiviranog stava o uspjehu.

komunikacija s domorocima i umjetnicima

Iste kiše, isti vjetar

Pripreme su bile naporne: osiguranje financija, obnova putovnice, traženje vize u Zagrebu. Neizvjesnost odlaska još je sasvim prisutna.

Inicijatori i organizatori projekta: Udom Chimpukdee i Burhan Hadžialjević

Realizator projekta: Burhan Hadžialjević, Studio Galerija Gasspar Groznjan, Croatia

Kustos: Eugen Borkovsky

Kustosi: Thailand; Singapur: Milenko Prvacki

http://www.finearts.cmu.ac.th/%E2%80%9Cthe-same-rain-same-wind-2012%E2%80%9D

Domaćin: Faculty of Fine Arts, Chiang Mai Universiti, Thailand

Jedan od pokrovitelja je Istarska županija, odjel za kulturu

Inicijalni tekst (Kustos Eugen Borkovsky, Gradska galerija Fonticus Grožnjan)

Općenito:

   Iz euro – američke perspektive: Već desetljećima se osobni probitak, uspjeh, poznatost nekog umjetnika vrednuje prema nastupima ili zastupljenosti u zapadnoeuropskim ili američkim likovnim situacijama. Tom paradigmom, umjetnički čin donekle gubi jer je ovakvom ciljanošću izgubio univerzalnost.

   Projekt „Iste kiše, isti vjetar“ želi pokrenuti širi, planetarni kontekst svrhe i utjecaja likovnog i multimedijalnog stvaralaštva. Na zajedničkoj, kolektivnoj, selektiranoj, tematskoj izložbi u Tajlandu, želio bih kao autor koncepcije, kustos, da umjetnici iz Europe i umjetnici iz drugih kulturnih krugova razmišljamo o temi koju obje strane razumiju i osjećaju. Na zajedničkoj izložbi našlo bi se više grupa umjetnika suočenih likovnim i multimedijalnim radovima u obliku diskusija, paralelnih ili grupnih kreativnih slaloma. Jedna grupa su domaćini, autori iz Tajlanda a druge grupe dolaze iz drugih područja svijeta.

   Problematiziranje individualnog izraza u odnosu na grupe, škole, smjerove ovdje će svakako doći do izražaja. Također i pitanje globalizacije koja se za sada ogleda uglavnom kroz elektronske medije i političke proklamacije.

   Na okupu će se naći radovi umjetnika koji različito doživljavaju svijet oko sebe. Domaćini, umjetnici iz Thailanda, svojim će radovima problematizirati istu temu. Susret, zajednička izložba dogoditi će se najprije u Art Center, Chiang Mai, Thailand. Prostor je reprezentativnih dimenzija (2.000m2), muzejski opremljen sa nekoliko prostranih dvorana smještenih na dva kata. Grad Chiang Mai je kulturni centar Thailanda, drugi grad po veličini nakon Bangkoka, 700km sjevernije.

   Ovaj globalni pristup problematiziranju likovnog, umjetničkog čina biti će naporan. Razlog za to je velika količina umjetnika, rukopisa, pristupa ali i zbog financijskih razloga. No, uz malo razumijevanja institucija i uz trud autora, izlagača i domaćina, mislim da se pokreće zanimljiva korespondencija ideja, oblikovanja, propitivanja svijeta u kojem živimo.

Inicijalna promišljanja ka temi:

   Razmišljajući koja bi tema mogla biti zanimljiva umjetnicima iz Tajlanda i svim ostalim učesnicima želio bih da se razumijemo u ideji projekta. Zbog širokog dijapazona estetskih pristupa i porijekla autora, predložio sam temu Ekologija koja ima mnogo mogućnosti za promišljanje. To je prihvaćeno. Ta okosnica projekta trebala bi poslužiti kao pokretač za promišljanje svim autorima a u komunikaciji sa njima iskristalizirao bi se definitivni naziv, mogući podnaslov ili druge moguće konotacije ovog projekta.

   Usuđujem se pretpostaviti da i Vi i Oni i Mi imamo svijest o tome kako prirodne resurse neracionalno i agresivno koristimo. Imamo osnovnu svijest da smo, npr. električnom energijom, bežičnim telefonima, internetom i sličnim civilizacijskim rješenjima snažno posegnuli u energetska područja atmosfere. Svjesni smo da uporaba benzina, umjetnih gnojiva za biljke, putanja i ostaci izgaranja avionskog motora kao smetnja pticama, različita sredstva za pranje i mnoge slične situacije djeluju na okoliš. Svjedoci smo da nerijetko čudne bolesti bježe iz laboratorija. Također pretpostavljam da smo svjesni da manjinske političke interesne grupacije pokušavaju podrediti obične ljude: nude im se najmanje moguće protuvrijednosti za uloženi rad.

Jasno je da likovno oblikovanje naših kolega koji žive na drugim područjima Zemaljske kugle, karakteriziraju različite estetske, filozofske, religijske, vrijednosne, životne polaznice. Tu su razlike u spoznajama univerzuma, smisla života i doživljaj smrti. Kao kustos, ne bih želio nametati europsku situaciju i ovdašnje načine likovne interpretacije iako će dio radova ovdašnjih autora zasigurno nositi takve karakteristike. Iako živimo na istoj zemaljskoj kugli, tijek povijesnog vremena oblikovao je, nama / njima, misli i način života nešto drugačije. Euro-američki način razmišljanja je agresivan i mjerila postavlja prema svojim standardima. Želio bih konfrontirati različite tehnološke i smislene pristupe likovnom oblikovanju na istu okvirnu temu.

   Koliko god doživljavamo naš planet velikim, on je jedini kojim raspolažemo, na njemu smo svi zajedno vrlo bliski i ovisni jedni o drugima. Iste kiše padaju i isti vjetar puše i ovdje i tamo. Jer: postoji bojazan da je politička globalizacija postala maska za eksploataciju i monetarno ugnjetavanje dijelova Zemaljske kugle koji imaju drugačiji pristup, stav, vjerovanja i uvjerenja. „Iste kiše, isti vjetar“, umjetnička globalizacijska smotra, trebala bi iznjedriti bolje međusobno razumijevanje uz ne nametanje stavova, ideja, oblika života.

EKOLOGIJA, pojmovi i polazišta za tematiziranje:

   Ekologija podrazumijeva odnos prema prirodi, biljkama, vodi, zraku, zemlji, svemu oko nas uključujući i prema ljudima koji nas okružuju. Također, prema samima sebi.

   Ekologija jest znanost o prirodi. Ona proučava odnose među živim organizmima. Ekologija se koncentrira na njihov odnos i utjecaj na okoliš isto kao i utjecaj okoliša na prirodna bića. Ekologija se nametnula kao grana biologije, te se osim onih iz biologije, koristi i saznanjima iz kemije, fizike, matematike, te brojnih drugih znanosti. Uobičajena klasifikacija područja interesa ekologije kreće se od najniže razine složenosti međuodnosa, gdje je složenost definirana kao broj entiteta i procesa unutar sustava koji se proučava. Tu je proučavanje ponašanja životinje u prilagodbama na okoliš, npr. dinamika razmnožavanja određene vrste. Nadalje, tu je proučavanje interakcije između vrsta unutar neke životne zajednice…

   Ekologija proučava tokove tvari i energija kroz biotičke i abiotičke komponente ekosustava. Područje sistemske ekologije, interdisciplinarno je polje usredotočeno na proučavanje, razvoj i organizaciju ekoloških sustava iz holističke perspektive. Vizualno zanimljivo područje je krajobrazna ekologija koja proučava procese i veze između više različitih ekosustava nekog područja. Tu je i područje evolucijske ekologije koja se bavi evolucijskom povijesti vrsta i njihovih interakcija. Iako se pojam Ekologija često nepravilno koristi pri opisivanju aktivnosti vezanih uz zaštitu prirode, ovaj projekt želi problematizirati i na tu temu.

   Svijest o ekološkoj međuovisnosti paralelna je sa filozofskim i suvremenim fizikalnim spoznajama. Tijek, stalna mijena i međusobna uvjetovanost svih stvari oko nas, poput one u prirodu koju zapažamo, događa se i na suptilnijim, nevidljivim segmentima univerzuma a koje znanstveno obrađuje kvantna fizika i paralelne znanosti. Filozofija i fizika su se konačno opet susrele te zajedno nastavljaju postavljati dramatična pitanja. Problematiziranje o prožetosti svih stvari u univerzumu i njegovoj stalnoj mijeni uklapa se u ovu temu.

   Unutar teme, pretpostavljam problematiziranje likovnim sredstvima odnosa izvanosjetilnih, mističnih ili religijskih promišljanja ali i međuljudskih odnosa. Jer, koliko god smo otuđeni od prirode ipak smo prirodna živa bića.

Eugen Borkovsky, 2011. / 2012.

U Thailandu: Formira se zajednička problemska izložbena prezentacija prema prispjelim i realiziranim radovima. Iako je polazna tema likovnog promišljanja iz područja ekologije, kustosi, na terenu, tijekom I. mjeseca 2012. godine, u Thailandu, uz dogovor, definiraju konačni oblik projekta.

-Zajednička izložba u Art Center u Chiang Mai-u, Thailand, otvaranje je 1. II. 2012. godine.

Iste kiše, isti vjetar / The same rain, the same wind

Artists who participate in the project:

Pored autora koji će osobno boraviti i raditi u Chiang Mai-u biti će predstavljeni i radovi nekolicine kroz projekcije njihovih radova. Npr: iz Hrvatske Katja Restović – video rad i Žak Valenta – video plesnog performancea.

BELGIUM

BOSNIA & HERZEGOVINA

CROATIA

INDIA

JAPAN

MALAYSIA

NEW ZEALAND

SERBIA

SINGAPORE

SLOVENIA

THAILAND

The post Iste kiše isti vetar first appeared on Zmuc.

Trouglovanje: Regionalna razmena umetnika (Srbija, Crna Gora, Albanija) / 2015

3 kustosa x 3 umetnika x 3 grada

Triangulacija ili trouglovanje je rezidencijalni boravak umetnika u tri različita regionalna grada, tokom kojeg oni uspostavljaju blisku saradnju sa jednim lokalnim kustosom i umetnikom. U situaciji koju projekat Trouglovanje uspostavlja, pretpostavljena dva ugla zastupaju domaćini izložbe kustos i umetnik, a koji određuju poziciju gostujućeg umetnika. Odnosi se bitno usložnjavaju uzvratnim gostovanjem.

Projekat je inspirisan pojmom triangulacije preuzetim iz psihologije. On podrazumeva prevazilaženje barijera, na način da se komunikacija ostvaruje preko treće osobe, a sa ciljem stvaranja nepredvidive dinamike. Trouglovanje uvođenjem treće osobe u lokalnu, poznatu I definisanu sredinu utiče na otvaranje novih pitanja i savremenih tema. Trouglovanje daje nov sadržaj i značenje toj komunikaciji, a samim tim deluje kao platforma za realizovanje savremenih umetničkih izraza. Konkuretnost koja se ostvaruje uvođenjem trećeg člana, doprinosi raznolikosti sadržaja finalne prezentacije/izložbe, jer se oslanja na različite izvore inspiracije.

Tehnički posmatrano, projekat se ostvaruje u tri regionalna grada(Beograd, Tirana, Podgorica) u tri države (Srbija, Crna Gora, Albanija) u saradnji tri organizacijesa tri kustosa i tri umetnika (naknadno selektovana).

Ovaj projekat stimuliše i i lokalnu i regionalnu saradnju umetnika i kustosa, ali deluje I kao alternativna I nepredvidiva mreža u kojoj uvođenje trećeg člana može konceptualno osnažiti dvosmernu saradnju koja često deluje hermetički.

Takođe, projekat podrazumeva i nastavak saradnje organizacija iz Srbije, Crne Gore i Albanije koje već treću godinu za redom sarađju u okviru višegodišnjeg projekta Mobilne rezidencije.

Projekat prati finalni događaj u svakom od navedenih centara, u formatu izložbe ili prezentacije.

Projekat prati I vizuelna grafika koja odgovara simbolu trougla i uz pomoć koje se mapira dinamika Trouglovanja.

Projekat podržava Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Intervju

Prvi put izlažeš u Tirani a ujedno i prvi put javno govoriš o roze boji, o tome u kom kontekstu je koristiš. Da li je ovo tvoje svojevrsno autovanje posledica trougla koji si sa kustoskinjom Majom Ćirić i publikom stvorila u Tirani ili je došlo kao posledica razgovora i kontakata koje si imala sa lokalnim umetnicima i kustosima?

Moram da priznam da je kustoskinja Maja Ciric podstakla«raskrinkavanje» roze bojeJJa se kroz sve svoje radove igram sa stereotipnom ženskastom estetikom koja nije baš svojstvena feminističkoj praksi,i to cesto zna da dovede do pogresnog citanja.Pored namere da «zenskom bojom» dekonstruisem i stereotipe i konstruktezenstvenosti , ROZA je oduvek bila i moja estetska strategijada sve ono «sto nije lako progutati» uvijem u secerlemastu oblandu, da kamufliram bol, da prikrijem i nasminkam.U saradnji sa Majom napravila sam trojezicnu legendu gde sam sistematicno objasnila sta Roza u mom stvaralastvu oznacava : Roza –> Obmana -> Bol – naredba, kamuflaza, eufemizam, ulepsavanje,zig… Inace napomenula bih Majin uticaj je bio od izuzetnog znacaja, ne samo u kontekstu projekta izvedenog u Tirani vec je na mene ostavio trag u nacinu mog daljeg umetnickog promisljanja .

Prilikom povratka iz Albanije, dok smo se vozili iz Drača prema Crnoj Gori, rekla si da u ovom trenutku, kada bi ti se postavio izbor gde bi radije živela, u Tirani ili New York-u, rekla si – u Tirani. U ranijem intervjuu govoriš o tome da u New York-u nemaš vremena za sopstveni rad več jedino za trku za novcem. To je uobičajena percepcija Amerike. Da li je ova želja za Tiranom stereotip koji treba da idealnog drugog(ALB) pretvara u alternativu velikom drugom(USA)?

Da, to je istina, ali nije u pitanju samo Albanija u pitanju je Balkan. Potrebna mi je ravnoteza u odnosu na New York a ja ravnotezu inace u zivotu nalazim samo u zonglianju ekstremima.Na ovom tlu disem duboko u Njujorku konstantno ostajem bez daha. NYC ima tu suludu maničnu energiju koja je kompatibilna sa mojom, tamo nemam ni mali nagovestaja komfora, to je rollercoaster koji neprestano vozi, ekstaza, tahikardija, konstantna eksplozija senzacija koja nema kad da se isprocesuira. Posete otvaranjima, eventi, studio vizite I jurnjava za dolarima ne ostavljaju vremena za samu kontemplaciju I produkciju radova. Konstantno predstavljam svoj rad i sve zaista jeste u toj pojavnosti; sto meni uopšte nije teško, jer je to performans sam po sebi. Potrebno mi je da se vratim na mesto gde sam sposobna da iskontempliram, da budem ususkana I spokojna, gde sam produktivna I gde mogu da igram na stolu u kafani. Ja ne vidim Albaniju kao Drugog, niti imam svoju poziciju u skladu sa kojom bih uopste ista percipirala kao Drugost. Ja nemam kucu, I svuda se osecam kao kod kuce.

Pozvana si da učestvuješ u velikoj međunarodnoj izložbi „Informal mind 2“ u Tirani, u novembru 2015, bila si i učesnik preko skype-a prošle godine, misliš li da je poziv usledio kao posledica tvoje rezidencije u Tirani ili je tvoj rad prepoznat u međunarodnim okvirima kao bitan?

Poziv je svakako posledica rezidencijalnog boravka u Tirani jer sam imala priliku da licno upoznam kustosa INFORMAL MIND-a , Kloda Dedju i predstavim mu neke od projekata na kojima radim. Ne bih rekla da je moj rad bitan na medjunarodnoj sceni ali je svakako prisutan mozda i vise nego na domacoj. Ja sam izlagala u oko 30tak zemalja i volela bih da se u narednih par godina mnogo vise nego do sad fokusiram na region.

Vas dve ste podstakle bitne tzv. ženske teme o kojima se promišlja isključivo izvan balkanskog main stream-a, mada koliko vidim ovdašnji main stream je alternativa u odnosu npr. na njujorški. Da li sam u pravu?

 Telo, zensko telo, je u mom radu centralni motiv i medij, subjekat i objeka. Istrazivanje “zenskih tema” je pocelo od licnog problema sa anoreksijom, radova gde sam se bavila restrikcijama, neprihvatanjem tela i obsesijom da se ono kontrolise, preko radova vezanim za konzumerizam i iskrivljenu medijsku sliku tela kao i kroz serije radova o nametnutim idealima zenske lepote od strane drustva. Skoriji radovi vise stavljajuakcenat na pritisak,sta se od zene ocekuje, sta ona “mora biti”, na njenu biolosku I sociolosku zadatost .Rezidencijalni progam nosi naziv Trouglovanje, i mi smo izabrale Rub kao konstutivni deo trougla, i fokusirajuci se na rubni polozoj zene na Balkanu kao i na subvertivni potencijal marginalne pozicije.

Radiš kao bouncer u njujorškim klubovima. Da li možeš da zamisliš situaciju u kojoj to isto radiš u Beogradu?

Najiskrenije, mogu da zamislim sebe kako radim najrazlicije poslove nebitno gde. Ja sam jos davno sama sa sobom odlucila da ne zelim da pravim nikakve kompromise u svojoj umetnosti zarad njene komercijalizacije sto je dovelo do toga da je moj «radnicki» CV daleko raznovrsniji i obimniji od mog umetnickog CV. Deluje gotovo kao rad sam po sebi, ja sam «umetnica» ali i bouncer, cistacica, dizajnerka, asistentkinja drugog umetnika, peracica sudova, kelnerica, prodavacica,igracica u drag queen baru, uciteljica, babysiterka.. Svi ti poslovi su mi dali ogromno iskustvo koje inkorporiram u svoje radove,pregrst kontakata iz najrazlicitijih sfera ali i oduzeli dragoceno vreme da se bavim onim sto jedino zelim a to je umetnost. Ja majkemi verujem da ce jednog dana moja profesija istinski i biti moja profesija, spremna sam da se zrtvujem zarad toga (makar to sve bila deluzija) i bezgranicno sam strpljiva.

The post Trouglovanje / Intervju sa Marinom Marković first appeared on Zmuc.

Koloniju u bačkom selu Karavukovo inicirao je Suad Kumbarić, vlasnik fabrike za preradu semena Castrix, a autor koncepta je Goran Denić, vajar i umetnički direktor ZMUC -a. To je prva rezidencija multimedijalnog karaktera, sa učesnicima iz regiona i orijentisana na zajednički umetnički produkt, uslovljen mestom na kom je realizovana. Od tog događaja, umetničke kolonije, kao vid organizovane umetničke produkcije, čija je tradicija u Srbiji veoma izražena ali forma često nije u skladu s potrebama savremene umetnosti, ulaze u fokus rada ZMUC – a .

Radovi svih umetnika referisali su na samo Karavukovo i na napuštenu ckvu vojvođanskih Nemaca, Crkvu Sv.Martina Biskupa, devastiranu u momentu kad je kolonija počela i privedenu umetničkoj nameni, uz pomoć meštana, za završnu izložbu.

Završna izložba je održana u samoj crkvi, u čijoj su realizaciji meštani direktno učestvovali, a postavka se selila u više izložbenih prostora (ZMUC/Zemun, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković/ Beograd, Art klinika/ Novi Sad).

Kolekcija – fabrika Castrix, začetak umetničke kolekcije

Saradnja – OŠ Bora Stanković, RTV Odžaci, Udruženje žena Koštana, fabrički radnici, preporuke za učesnike (DPZN Kopar, Slovenija) i Art radionica Lazareti (Dubrovnik, Hrvatska)

Prvi saziv 2010:

Ana Krstić, vajarka (Valjevo, Srbija)

Daniela Fulgosi, grafičarka (Zemun, Srbija)

Ivana Vidić, grafičarka (Beograd, Srbija)

Goran Orge Nikolić, dizajner zvuka (Beograd, Srbija)

Marko Mamuzić, filmski režiser (Beograd, Srbija)

Darko Cvetanović, fotograf (Sarajevo, BIH)

Marija Kauzlarić, multimedija (Beograd, Srbija)

Dragana Nikoletić, reciklaža (Beograd, Srbija)

Marko Kovačič, vajar (Ljubljana, Slovenija)

Pasko Burđelez, performer (Dubrovnik, Hrvatska)

Sonja Radaković, studentkinja slikarstva (Novi Sad, Srbija)

Goran Denić, vajar (Beograd, Srbija)

Iskustvo iz Karavukova:

Prednosti:

• Regionalna saradnja
• Saradnja, privatnog, javnog i nevladinog sektora (Castrix, Ministarstvo kulture Srbije, ZMUC)
• Pokriveni svi troškovi – smeštaj u lovačkom domu, prevoz i transport potrebnog materijala, honorara za učesnike

•           Zajednički umetnički rad prezentovan u crkvi i dokumentarni film s originalnom muzikom

•           Preseljenje postavke u mesta odakle su došli umetnici

•         Reakcija meštana i lokalne biskupije koja nudi prostor crkve Sv.Biskupa Jakova za umetničku rezidenciju, Udruženja žena Koštana, lokalne osnovne škole i medija

•        Oživljavanje zapostavljene, zanemarene male zajednice u unutrašnjosti Srbije

•       Koncept kolonije pratio preporuke iz publikacije “Likovne kolonije u Srbiji / Art colonies in Serbia – konkurs Ministrastva culture (2002-2008) / istoričarke umetnosti Maida Gruden i Mara Prohaska-Marković, kao i Dimitrija Tadića, savetnika za vizuelne umetnosti i multimedije u Ministarstvu kulture

•         Karavukovo je postalo šrimer dobre prakse razvoja publike

•         Projektom u Karavukovu ustanovljen je budući model ZMUC Mobilne Rezidencije

Mane:

•           Neizvesno finansiranje

•           Loša zakonska procedura oko oslobađanja od poreza investitora u kulturu

•           Izostanak društvenog priznanja sponzoru

•           Nezainteresovanost lokalnih opštinskih struktura za umetnost i kulturu

•           Neshvatanje važnosti stalnog i planskog realizovanja rezidencijalnog programa

•           Predrasude vezane za kolonije na osnovu njihove dosadašnje prakse

•           Predrasude prema seoskoj publici

U nastavku- izjave, utisci učesnika:

Ana Krstić

Ravnica, kisha, kancelarija, lopta, ljubenice, Sonjica, asocijacije, crkva, SP u fudbalu, pileci medaljoni, ono cime pocinje romanticna veza, komarci, Marija, Dragana, Ivana, Daniela, Vesna, Dena, Marko, Marko, Orge, Darko, tiha noc, Pasko, plaza, cvece, duga, sunce, surferka, dvd, postavka , otvaranje, povratak, pleme … sreca SRECA RADOST …UZIVANCIJAAA!!!

Daniela Fulgosi

Najvaznija pojava koja je iznedrena u Karavukovu je sinergija između nas, potpuno razičitih umetnika i ličnosti, kao i spolja sa lokalnim stanovništvom.

Razbili smo svoje predrasude da su ljudi van većih gradova indolentni i nedovoljno senzibilni za umetnost.

Ključna tačka tog opšteg susreta je bila devastirana crkva Sv. Martina Biskupa u Karavukovu, kao vizuelno i energetski moćno mesto koje je bilo polazište našeg rada i kasnijeg razvoja opšte dobre komunikacije. Posle svega, simboliku te pojave neka tumače drugi.

Darko Cvetanović

Pokrenuti čitav jedan grad da promeni atmosferu bar na nekoliko dana bilo je ravno čudu. Valjda će ih to čudo držati bar malo.

Mi smo bili alhemičari koji razbijaju učmalost i unose radost u jedno malo mesto koje vapi da mu se nešto desi. Desilo se. Desiće se opet, ako budu želeli.

Dragana Nikoletić

Karavukovo 0001 je bio neka vrsta raja: radiš kol’ko možeš, a možeš dosta, jer radiš ono što voliš; jedeš i piješ koliko ti treba, ili smatraš da ti je potrebno; okružen si dragim ljudima koji su uvek spremni da ti priteknu u pomoć… Neki kažu da je to komunizam

Goran Denić

Kada dođem ujutru u fabriku a majstori pitaju: kako ide majstore? – priznanje je kakvo retko ko dobije. Doživljaj da smo na ravnoj nozi sa ljudima koji rade u fabrici je nagrađujući.

Goran Orge Nikolić

MUZIKA je

instinktivna reakcija, božansko delo, umnoženi obrazac, svet za sebe, način saznanja, univerzalni jezik, emisija erotskog, vreme za opuštanje.. ne ili da , ne.. ne bi trebalo da

imam takve, hm… dileme, ali ih imam iako me čine manje muzičarem a više začuđenim i za momenat udaljenijim od muzičke neposrednosti.

kakav mit.. herojski i idiotski, nemoguć sada i ovde. tja.. znam

suviše i znamo suviše, na kraju krajeva.

Ivana Vidić

Rečenica-pošto sam boravila u Vojvodini,kao i uvek kad pomislim na Vojvodinu i ravnicu setim se stihova Mike Antića koji su oduvek bili inspiracija mojim grafikama…-“..Uzmem od olovke ruku, a ona padne i ćuti. Olovka piše mojom

Marija Kauzlarić

Molitvenici svoju priču o duhu kroz ideju komunikacije šire na teritoriju globalne zajednice i mesto pojedinca u njoj. Da li moja iskustva, Genius loci koji gradim podnosi postojanje drugog i da li (i kakav) opstaje kada drugog prihvati?

Marko Kovačič

O sebi: Ja sam umetnik paleoantropolog.

O iskustvu u Karavukovu: Če je prihodnost podoba preteklosti, potem tako ali tako že vse vemo………Ako je budučnost slika prošlosti, onda tako i onako već sve znamo.

O “Karavuku”: Volk sit a koza cela……Vuk sit a koza čitava…ovo mi ne zvuči korektno….prevod

Marko Mamuzić Kao da me promenilo i vratilo tamo gde sam nekad nešto započeo.Radoznalost i uživanje u radu za koji ne znaš baš kako će da se završi.Vrlo luksuzna pozicija u kojoj ti je ponovo dataprilika da se igraš i grešiš i istražuješ. I otkriješ nešto novo što možeš a nisi ni znao. Za mene, naš prvi video, sa Orgeom. I lepo sećanje na grupu ljudi koji jedni drugima pomažu i nadju se bez da se progovori i reč. Retko iskustvo.

Sonja Radaković

 “U doba polaganja jaja lako ju je uhvatiti pomoću zaslepljivanja lampom, ali se inače teško može naći jer se dobro krije.”

Pasko Budrđelez

“Zbog toga i oni koji su odsutni – prisutni su (…) i, što je još teže reći, mrtvi – žive…“

Ciceron, Laelius de Amicitia

The post Karavukovo 2010. first appeared on Zmuc.

Učesnici drugog saziva bili su:

– vajar i teoretičar umetnosti Eugen Borkovsky (Grožnjan, Hrvatska)

– veb dizajnerka Jelena Korenčić (Zagreb)

– fotograf Nikola Radić Lucati (Beograd-Tel Aviv)

– slikar Aleksandar Jestrović – Jamesdin (Beograd-Berlin)

– graffiti autor Sandin Međedović (Sarajevo)

– muzičar i kompozitor Danilo Popović (Beograd)

– keramičarka Biljana Milenović (Beograd)

– vajarka Milica Ružičić (Beograd)

– montažerka I video umetnica Marija Aranđelović (Beograd)

– street art umetnica TKV (Beograd)

-vajar Goran Denić (Zemun)

Završna izložba radova priređena je 30. juna u Karavukovu. Posle postavke u UBSM u Beogradu izložba se selila u Galeriju “Fontikus” u Grožnjanu (Istra, Hrvatska, decembar 2011), a potom u MKSMC u Kopru (Istra, Slovenija,od 6.do 20.decembra).

Radovi su konačno postali deo postavke fabrike za doradu semena Castrix u Karavukovu,koja je finansirala Koloniju. Radovi su deo kolekcije savremene umetnosti Balkana koju je ta fabrika formirala 2010. godine. Postostprodukciju izložbe pomoglo je Ministarstvo kulture Srbije ( Organizator je ZMUC).

Godine 2012. kolonija u Karavukovu je prezentovana u još tri države iz kojih nije bilo učesnika do tada – Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori. (Postprodukciju izložbe finansiralo je Ministarstvo za kulturu Republike Srbije.) Tom prilikom dogovorena je dugoročna saradnja s Valentinom Koča, direktorkom Zeta Centra u Tirani (Albanija) i Đorđem Gregovićem, ispred umetničkog udruženja “Za Druga” na programu Mobilne rezidencije / Pokretne kolonije u tri balkanske države Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji.

Slede izjave i utisci učesnika:

Jamesdin (Aleksandar Jestrović, 39) slikar koji je magistrirao na FLU u Beogradu, a poslednje dve godine živi i radi u Berlinu, tetovirao je dvorišne ruže, napravio je video rad „Spor k’o puž“, ikonu „Krtičnjak“ i sliku „Izgradnja silosa u Matrixu“.

Multimedijalnost za mene znači da radim u mediju koji mi je dostupan. Ja sam po obrazovanju slikar, najčešće slikam, ali u određenom ambijentu pokušavam da odreagujem na materijale iz okruženja. Razmišljao sam o kukuruzu, bambusu.. ali rok je kratak, tako da sam na kraju radio sa ružama. Tetovirao sam ruže pomoću privremenih tetovaža. Preneo sam ’urbani’ senzibilitet u seoske okvire.

To što sam radio su pokušaji konflikta sa sredinom u kojoj se nalazim, a mogu da budu i samo stav prema okruženju. Radovi su neminovno ironični jer je provokacija dvosmerna. Ironizuju i moju ulogu umetnika u ovoj priči.

To što čovek radi uzima se kao hobi, pa se i ja na isti način, neobavezno, odnosim prema konceptualnim pretpostvakama u odnosu na moj rad. Motiv slikaru za rad proizilazi iz besposličarenja, kako bi potom prešao u nepotrebni rad.

Street art autorka TKV – The Kraljica Vila (23) čiji radovi u stensil tehnici iznenađuju publiku na ulicama Beograda, Vranja I Prijepolja, inspiraciju je pronašla I u seoskoj sredini – u napuštenoj crkvi Sv.Martina gde je na mestu nekadašnjeg oltara postavila “Panonsku sirenu” , ali i na zidovima i kapijama napuštenih kuća u Karavukovu. Prvi put je kao podlogu za svoje šablone probala keramičke pločice, koje je postavljala kao zamku iznenađenja na najmanje očekivanim mestima u selu, ili na uvid radnicima Castrixa na ulazu u trpezariju.

Milica Ružičić (32), predavač na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu, trenutno na doktorskim studijama na FLU, izvela je site-specific rad „Nepremostivo“ na kanalu DTD, nekadašnjoj reci Mostonga, odnosno pored mosta poznatog kao „Titovski most“.

Došla sam sa idejom da pravim site-specific, da na licu mesta osmislim rad. To je dovoljno široko polazište da sam dugo morala da tražim lokaciju. Najbolji mi je utisak ostavio kanal, tamo svi idu da ribare, odmore se… idilično, sporo, tiho, prirodno. Skicirala sam kanal, a most mi se jedino logički uklopilo u formu, da na njega reagujem, da njegovu senku stavim na pogrešno mesto. Ideja mi je bila da postavim senku nečega što tu realno ne postoji. Mostovi su putevi, selidbe, ljudi su odlazili i dolazili tim putevima. To možda nosi mračnu priču. Ova senka je crna. Možda je i priča male sredine, sve izgleda idilično, a kad zađeš malo dublje vidiš ko je glavni, ko je bogat, ko siromašan, i onda prestane da bude idilično.

Senku njenog mosta, napravljenu od 30 metara dugačkog crnog platna koje je pripremano za spuštanje na kanal u fiskulturnoj sali lokalne osnovne škole, na fotografiji je zabeležio Nikola Radić Lucati (40).

Lucati, koji radi na relaciji Beograd-Tel Aviv, autor je crno belog foto triptiha „Fuga“. Preostale dve fotografije iz triptiha biće naknadno štampane.

Vajar Eugen Borkovsky koji se u svojim publicističkim radovima intenzivno bavi savremenom likovnom praksom, a već godinama vodi i Gradsku galeriju Fonticus u Grožnjanu u Istri (Hrvatska), radom “Prozor” odgovorio je na sopstveni zadati okvir ravnice.

Sandin Međedović (28) iz Sarajeva, jedan od začetnika tamošnje graffiti scene pod pseudonimom Dream 83, diplomirani je dizajner I danas art direktor. Trpeo je uticaj španskih, nemačkih I holandskih graffiti majstora u posleratnom Sarajevu. Bavi se klasičnim grafitima, urbanom kaligrafijom.

Njegov rad “Dream” je postavljen na zid Castrixa, drugi je ostavio na zidu kuće prvog komšije koji je danima znatiželjno pratio šta se u Castrixu radi, a započeti treći rad, 3D grafit, završiće u kooperaciji s vajarom Goranom Denićem, umetničkim direktorom kolonije.

Karavukovo me je inspirisalo, baš zato što graffiti nisu karakteristični za seosku sredinu. Rad koji sam ovde napravio jedan je od najboljih. Ispostavlja se da najbolje radim van Sarajeva, tako da mi prijatelji tamo poručuju da je bolje da se I ne vraćam.

Goran Denić (45), koji je na prvoj koloniji prošle godine počeo da pravi “karavukove”, nastavio je ove godine da uvećava čopor radom

“Karavookovy oko Karavukova” i “Forsiranje kanala DTD”.

To je Sandinov i moj zajednički rad. Nešto kao 3D grafit. Čelični objekat sleteo usred polja jeste okosnica dalje saradnje, prvo slovo imena sela Karavukovo. Ideja je da se tokom narednog, nedefinisanog perioda, možda narednih deset godina, grafit dovrši a karavookovi namnože. Vučica koja hrani mlade jeste Castrix fabrika, mladi vuk koji skače oko cipele (grafita) je umetnik koji ne razume grafite dok su dva vuka koja ne mogu da se odvoje nakon snošaja umetnici u raspravi nakon prezentacije.

“Forsiranje kanala DTD” je rad nastao kao posledica razmišljanja o povlačenju nemačke vojske iz mesta, preko nekada reke Mostonga sada dela sistema DTD, ali i kao mesta budućeg odmorišta za bicikliste na dunavskoj biciklističkoj ruti. Ideja je da most bude načičkan raznim karakondžulama koje bi bile zaklon od vetra, kiše ili sunca i za lokalne ribolovce.

Jelena Korenčić (44), grafička dizajnerka I isceliteljka iz Zagreba, kreatorka 80 vizualnih identiteta od kojih su neki uvršteni u japansku enciklopediju grafičkog dizajna, odlučila je da na koloniji jedan grafički motiv preseli na fabričke kese za seme.

Korenčić je slavonske motive s početka 20. veka na posteljini za prvu bračnu noć, motiv koji se zove “Na gljive”, pomalo komično preimenovala u “Uputstvo za upotrebu” ili “Best before”.

To su simboli plodnosti, a mene su inspirisale stvari koje sam nalazila u tvornici, vezano za tvornicu. Ovo su kese u koje se stvarno puni seme.

Ravnica, zemlja, seme, plodnost… Meni je izazov bilo to što je vez zapravo čist grafički motiv. Ja sam mu samo promenila medij i napravila duhovit komentar na seme. Ovaj rad mene veseli.

I ostali njeni radvi su reciklažni a zajednička tema im je – međuljudski odnosi. „Promena plana“ od sita za seme i „Približavanje“, od ostataka rada drugog umetnika.

Budući da već sedamnaest godina istražuje umetnost iscjeljivanja metodom kvantnog dodira, dodiri sa zainteresovanima bili su sastavni deo interakcije sa publikom ali i umetnicima na koloniji.

Marija Aranđelović (28) video umetnica i montažerka iz Beograd čiji rad ili više radova će biti prikazani na prvoj sledećoj postavci u Beogradu, na završnoj izložbi u Castrixu je prikazala rad “Vasko u Karavukovu”.

Za sada imam neku vizualizaciju doživljaja. Pričala sam s ljudima, dosta vizuelno proučavala mesto. Došla sam s nekom osmišljenom pričom, ali onda sam nalazila neke elemente koji su mi odgovarali, a neke nisam. Na primer, motiv vuka (karavuka), koji se transformiše od nečeg pretećeg u nešto pitomo. Našla sam psa koji izgleda strašno, ali u stvari je pitom kao zeka koji skakuće. Moj karavuk ima žute oči.

Priča o oteranim Nemcima posle Drugog rata jeste zanimljiva, istorijski je mmnogo toga zanimljivo, ali najteža priča od svega je ta da ljudi teško žive. Ovi ljudi zapravo nemaju veze s tim, oni su prosto doseljeni. I njima je to bio šok, došli su u novu sredinu. I onda na kraju šta ostane, ostane težak život. Ostane život, a život je težak.

Keramičarka Biljana Milenović (36), kojoj je rad u glini bio nemoguć zbog iznenadnog zatvaranja lokalne ciglane, prvi put se oprobala kao slikarka na platnu zalepljenom na drvene palete pronađene u fabrici. Triptih je nazvala „Šibicarenje“.

Nisam stigla do kraja. Ovo su mi prve slike i potrebno mi je vreme. Krenula sam od drvenih paleta obloženih tkaninom i to mi se dopalo kao objekat u prostoru. Htela sam, ipak, da probam da oslikam nešto na površini, pa sam počela sa flekama sa kojima sam se i inače igrala na pločicama. Uspela sam da te male poločice postavim na veću površinu, u drugom mediju. Zapravo sam keramičku pločicu preselila na platno. Efekat je drugačiji, podseća na enformel, malo je retro. Dodatno vreme mi je potrebno da se oslobodim skice. Bavim se keramikom, a ovde sam u nekoj sasvim drugoj priči. Nastavak sledi..

Za mene je multimedijalna kolonija pozitivan stres, od početka do kraja. Stres je što su uslovi bili nemogući za keramiku, krenula sma u drugom pravcu što je opet intenziviralo pozitivan stres. S druge strane, kolonije su neko vreme koje posvećuješ sebi i deliš ga s ljudima koje ne poznaješ. Dakle, svi smo u konstantnom plusu, ako pod minusom podrazumevamo spremanje ručka, odlazak na pijacu… Ovde si, naprosto, uplusu. Konstantno si u tenziji, a zapravo sam stvaraš atmosferu i prema sebi i prema drugima, jer sve je novo, sve je intenzivno.

U programu završne izložbe u fabrici Castrix učestvovali su đaci osnovne škole “Bora Stanković”, udruženje žena “Koštana”, a publici je priređen tehno blues trance koncert gitariste Danila Popovića (40) iz Beograda koji je i autor muzike za video Marije Aranđelović.

The post Karavukovo 2 first appeared on Zmuc.