18 Jan Karavukovo 2010.

Rezidencija Karavukovo, od 20. do 30. juna 2010.

Koloniju u bačkom selu Karavukovo inicirao je Suad Kumbarić, vlasnik fabrike za preradu semena Castrix, a autor koncepta je Goran Denić, vajar i umetnički direktor ZMUC -a. To je prva rezidencija multimedijalnog karaktera, sa učesnicima iz regiona i orijentisana na zajednički umetnički produkt, uslovljen mestom na kom je realizovana. Od tog događaja, umetničke kolonije, kao vid organizovane umetničke produkcije, čija je tradicija u Srbiji veoma izražena ali forma često nije u skladu s potrebama savremene umetnosti, ulaze u fokus rada ZMUC – a .

Radovi svih umetnika referisali su na samo Karavukovo i na napuštenu ckvu vojvođanskih Nemaca, Crkvu Sv.Martina Biskupa, devastiranu u momentu kad je kolonija počela i privedenu umetničkoj nameni, uz pomoć meštana, za završnu izložbu.

Završna izložba je održana u samoj crkvi, u čijoj su realizaciji meštani direktno učestvovali, a postavka se selila u više izložbenih prostora (ZMUC/Zemun, Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković/ Beograd, Art klinika/ Novi Sad).

Kolekcija – fabrika Castrix, začetak umetničke kolekcije

Saradnja – OŠ Bora Stanković, RTV Odžaci, Udruženje žena Koštana, fabrički radnici, preporuke za učesnike (DPZN Kopar, Slovenija) i Art radionica Lazareti (Dubrovnik, Hrvatska)

Prvi saziv 2010:

Ana Krstić, vajarka (Valjevo, Srbija)

Daniela Fulgosi, grafičarka (Zemun, Srbija)

Ivana Vidić, grafičarka (Beograd, Srbija)

Goran Orge Nikolić, dizajner zvuka (Beograd, Srbija)

Marko Mamuzić, filmski režiser (Beograd, Srbija)

Darko Cvetanović, fotograf (Sarajevo, BIH)

Marija Kauzlarić, multimedija (Beograd, Srbija)

Dragana Nikoletić, reciklaža (Beograd, Srbija)

Marko Kovačič, vajar (Ljubljana, Slovenija)

Pasko Burđelez, performer (Dubrovnik, Hrvatska)

Sonja Radaković, studentkinja slikarstva (Novi Sad, Srbija)

Goran Denić, vajar (Beograd, Srbija)

Iskustvo iz Karavukova:

Prednosti:

• Regionalna saradnja
• Saradnja, privatnog, javnog i nevladinog sektora (Castrix, Ministarstvo kulture Srbije, ZMUC)
• Pokriveni svi troškovi – smeštaj u lovačkom domu, prevoz i transport potrebnog materijala, honorara za učesnike

•           Zajednički umetnički rad prezentovan u crkvi i dokumentarni film s originalnom muzikom

•           Preseljenje postavke u mesta odakle su došli umetnici

•         Reakcija meštana i lokalne biskupije koja nudi prostor crkve Sv.Biskupa Jakova za umetničku rezidenciju, Udruženja žena Koštana, lokalne osnovne škole i medija

•        Oživljavanje zapostavljene, zanemarene male zajednice u unutrašnjosti Srbije

•       Koncept kolonije pratio preporuke iz publikacije “Likovne kolonije u Srbiji / Art colonies in Serbia – konkurs Ministrastva culture (2002-2008) / istoričarke umetnosti Maida Gruden i Mara Prohaska-Marković, kao i Dimitrija Tadića, savetnika za vizuelne umetnosti i multimedije u Ministarstvu kulture

•         Karavukovo je postalo šrimer dobre prakse razvoja publike

•         Projektom u Karavukovu ustanovljen je budući model ZMUC Mobilne Rezidencije

Mane:

•           Neizvesno finansiranje

•           Loša zakonska procedura oko oslobađanja od poreza investitora u kulturu

•           Izostanak društvenog priznanja sponzoru

•           Nezainteresovanost lokalnih opštinskih struktura za umetnost i kulturu

•           Neshvatanje važnosti stalnog i planskog realizovanja rezidencijalnog programa

•           Predrasude vezane za kolonije na osnovu njihove dosadašnje prakse

•           Predrasude prema seoskoj publici

U nastavku- izjave, utisci učesnika:

Ana Krstić

Ravnica, kisha, kancelarija, lopta, ljubenice, Sonjica, asocijacije, crkva, SP u fudbalu, pileci medaljoni, ono cime pocinje romanticna veza, komarci, Marija, Dragana, Ivana, Daniela, Vesna, Dena, Marko, Marko, Orge, Darko, tiha noc, Pasko, plaza, cvece, duga, sunce, surferka, dvd, postavka , otvaranje, povratak, pleme … sreca SRECA RADOST …UZIVANCIJAAA!!!

Daniela Fulgosi

Najvaznija pojava koja je iznedrena u Karavukovu je sinergija između nas, potpuno razičitih umetnika i ličnosti, kao i spolja sa lokalnim stanovništvom.

Razbili smo svoje predrasude da su ljudi van većih gradova indolentni i nedovoljno senzibilni za umetnost.

Ključna tačka tog opšteg susreta je bila devastirana crkva Sv. Martina Biskupa u Karavukovu, kao vizuelno i energetski moćno mesto koje je bilo polazište našeg rada i kasnijeg razvoja opšte dobre komunikacije. Posle svega, simboliku te pojave neka tumače drugi.

Darko Cvetanović

Pokrenuti čitav jedan grad da promeni atmosferu bar na nekoliko dana bilo je ravno čudu. Valjda će ih to čudo držati bar malo.

Mi smo bili alhemičari koji razbijaju učmalost i unose radost u jedno malo mesto koje vapi da mu se nešto desi. Desilo se. Desiće se opet, ako budu želeli.

Dragana Nikoletić

Karavukovo 0001 je bio neka vrsta raja: radiš kol’ko možeš, a možeš dosta, jer radiš ono što voliš; jedeš i piješ koliko ti treba, ili smatraš da ti je potrebno; okružen si dragim ljudima koji su uvek spremni da ti priteknu u pomoć… Neki kažu da je to komunizam

Goran Denić

Kada dođem ujutru u fabriku a majstori pitaju: kako ide majstore? – priznanje je kakvo retko ko dobije. Doživljaj da smo na ravnoj nozi sa ljudima koji rade u fabrici je nagrađujući.

Goran Orge Nikolić

MUZIKA je

instinktivna reakcija, božansko delo, umnoženi obrazac, svet za sebe, način saznanja, univerzalni jezik, emisija erotskog, vreme za opuštanje.. ne ili da , ne.. ne bi trebalo da

imam takve, hm… dileme, ali ih imam iako me čine manje muzičarem a više začuđenim i za momenat udaljenijim od muzičke neposrednosti.

kakav mit.. herojski i idiotski, nemoguć sada i ovde. tja.. znam

suviše i znamo suviše, na kraju krajeva.

Ivana Vidić

Rečenica-pošto sam boravila u Vojvodini,kao i uvek kad pomislim na Vojvodinu i ravnicu setim se stihova Mike Antića koji su oduvek bili inspiracija mojim grafikama…-“..Uzmem od olovke ruku, a ona padne i ćuti. Olovka piše mojom

Marija Kauzlarić

Molitvenici svoju priču o duhu kroz ideju komunikacije šire na teritoriju globalne zajednice i mesto pojedinca u njoj. Da li moja iskustva, Genius loci koji gradim podnosi postojanje drugog i da li (i kakav) opstaje kada drugog prihvati?

Marko Kovačič

O sebi: Ja sam umetnik paleoantropolog.

O iskustvu u Karavukovu: Če je prihodnost podoba preteklosti, potem tako ali tako že vse vemo………Ako je budučnost slika prošlosti, onda tako i onako već sve znamo.

O “Karavuku”: Volk sit a koza cela……Vuk sit a koza čitava…ovo mi ne zvuči korektno….prevod

Marko Mamuzić Kao da me promenilo i vratilo tamo gde sam nekad nešto započeo.Radoznalost i uživanje u radu za koji ne znaš baš kako će da se završi.Vrlo luksuzna pozicija u kojoj ti je ponovo dataprilika da se igraš i grešiš i istražuješ. I otkriješ nešto novo što možeš a nisi ni znao. Za mene, naš prvi video, sa Orgeom. I lepo sećanje na grupu ljudi koji jedni drugima pomažu i nadju se bez da se progovori i reč. Retko iskustvo.

Sonja Radaković

 “U doba polaganja jaja lako ju je uhvatiti pomoću zaslepljivanja lampom, ali se inače teško može naći jer se dobro krije.”

Pasko Budrđelez

“Zbog toga i oni koji su odsutni – prisutni su (…) i, što je još teže reći, mrtvi – žive…“

Ciceron, Laelius de Amicitia