18 Jan LEFEB – Letnji festival besmislenih i beskorisnih veština

Beskorisno svedočanstvo jednog besmislenog događaja.

Zlatni pehar srebrne boje – glavnu nagradu LEFEB – a, održanog 5. novembra u ZMUC-u, dobio je Magični Čiča, poznatiji i kao Slikator i Dragan Radović. Pobedila je njegova besmislena veština –  bacanje palidrvaca uz pomoć srčanog mišića, zato što je dobila – najmanje glasova.

Glavna nagrada u vrednosti od 840 dinara, dodeljena je jednoglasnom odlukom žirija koji su činili: Zlatko Paković, intelektualac u tranziciji i kolumnista “Danasa”, Goran Kostrović, prevodilac i urednik u izdavačkoj kući “Besna kobila”, Emil Holcer, čovek koji tvrdi da je stručnjak za fandrejzing, kao i istoričarke umetnosti i kustoskinje Jelena Spaić i Marija Radoš.

Pravo na učešće nisu imali profesionalni političari jer su, prema tumačenju organizatora, njihova besmislena znanja i veštine van svake konkurencije.

Učesnici:

Mitar Davidović, recimo, poslao je prijavu da će praviti balončiće ustima: „Veštinu sam savladao u JNA, tačnije u Jugoslovenskoj ratnoj mornarici“.

Lingvista Bojana Đorđević prijavila se za „demonstriranje veštine nesposobnosti slepog kucanja“. U prijavi je napisala: „Vreme neophodno za izvođenje veštine – jedan minut. Kratak opis veštine: Želela bih da demonstriram svoju besmislenu veštinu neumeća slepog kucanja. Slepo bih kucala pisani ili diktirani tekst uz od 60% do 100% netačnosti.“

Vajar Marko Kovačić iz Ljubljane dva sata se pravio da je mrtav. Dok je ležao na stolu, neko iz publike otišao je do cvećare, kupio venac-suzu sa natpisom „slovenačkom umetniku“, i stavio mu ga na trbuh. Drugi su mu na oči položili novčiće. Marka sve to nije dekoncentrisalo. Posle dva sata „oživeo je“, mada je veći deo publike prešao za šank tako da je Markovo buđenje iz mrtvih primetio samo predsednik žirija Zlatko Paković, inače kolumnista Danasa.

Emilija Andrejević je u isto vreme pisala levom i desnom rukom rečenice izokrenutim slovima, kao u ogledalu. Ona je prevodilac za francuski i pevačica bosa nove, a kaže da veštinu ima odmalena i da je usavršila kad je učila hebrejski.

Ana Tomić, advokatica, gledala je netremice u metronom.

Jelisaveta Nindža Kurjak je savijala biorazgradive kese preko stomaka. Ne gledajući u njih, pravila je savršene trouglove.

Studentkinja Lara Rajković je prebacivala spojene ruke preko glave, pa pošto nikome nije bilo jasno o čemu se tu radi, dala je kratko obrazloženje: „Spletene ruke se spajaju i otvaraju kako bi stvorile prolaz za glavu i vratile se u početni položaj.“

Alisa, ćerka novinarke Vere Nikolić, ćurlikala je. Mami je rekla: „Ne želim da pobedim, ima boljih, ali želim da osvojim pehar.“

Aja Janković, devojčica, ćerka slikarke Marije Kauzlarić, svirala je miškom. 

Vojislav Bešić Beške, zubar i pisac – jednom rukom je palio palidrvca šibice. Tvrdio je da ta veština, zapravo, može da bude korisna u fabrikama papira.

Dragan Radović Slikator je, kako je objasnio – trzajima srčanog mišića daleko odbacivao vertikalno uspravljena palidrvca, te doneo punu kesu pivskih čepova koje je „specijalnim pokretom prstima“ bacao na ulicu.

Profesor Nestor Janković je na snimku prezentovao kako se od korisne stvari pravi beskorisna tako što je ručno rasturio plakar na terasi.

Pronalazač Ivanček prikazao je kako od štapića za ražnjiće sklapa lustere koji vise u jednom kulturnom centru u Kopru. 

LEFEB je zatvorio festival Na sopstveni pogon, koji je trajao od 25. oktobra do 5. novembra u Beogradu, u organizaciji Asocijacije nezavisnih kulturnih scena Srbije, koju čine svi mali centri, grupe, organizacije, njih više od 50.

Počelo sa Ducom Pljucom

Goran Denić, umetnički direktor ZMUCA-a, kaže da je ideja za festival nastala davno, kada je Dušan Milosavljević, alijas Duca Pljuca, inspicijent u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, izvodio svoju čuvenu tačku razvlačenja pljuvačke do poda i vraćanja iste unazad.