18 Jan Alternativni rezid.cent.

Eksperimentalna razvojna platforma / Multimedijalni nomadizam

“Zaboravi na evropsko vreme

tamo noć traje danima”

Mustafa, Bebi Dol

ZMUC od 2012. radi na projektu Mobilne rezidencije / Pokretne kolonije, u saradnji s organizacijama iz Crne Gore i Albanije. ( Taj koncept se još  razvija i prilagođava realnim uslovima i novonastalim okolnostima.)

Prvobitna ideja je bila da u tri države, u tri rezidencijalna centra, realizujemo multimedijalne i interdisciplinarne kolonije (po 15 dana) na nivou jedne godine i da postepeno produžimo vreme trajanja rezidencija nacelu godinu, a u isto vreme, da formiramo grupu (sa stalnim jezgrom i promenljivim članovima) koja bi “čergarila” od jedne do druge rezidencije. Rad na svakoj pojedinačnoj rezidenciji podrazumevao bi zadati kustoski koncept koji bi rezultirao zajedničkim umetničkim produktom.

Tokom tri godine napravili smo dve interdisciplinarne i multimedijalne kolonije u selu Babe u Srbiji , dve u selu Reževići (jednu za studente arhitekture, drugu za pisce, zatim drugu književnu koloniju u selu Blizikuće (CG), četiri studijske posete Albaniji, jednu rezidenciju “Trouglovanje” u Tirani za kustoskinju i umetnicu iz Srbije, pored toga više od 20 autorskih radova, zbirku sa 14 priča pisaca iz regiona, arhitektonski projekat pretvaranja porodične kuće u umetnički rezidencijalni centar, katalog, jedan dokumentarni film, istraživanje o kulturnim potrebama seoskog stanovništva, pokrenut je blog, nekoliko izložbenih postavki i mnogo novih veza, napravljena su nova poznanstava i otvorile su se mogućnosti saradnje.

Podršku smo dobili od Ministarstva kulture Srbije, Evropske Fondacije za Kulturu, Opštine Budva i mreže Traduki. Pismo podrške projektu dalo je i Ministarstvo kulture, sporta i omladine Albanije.

U međuvremenu, mnogi od učesnika dosadašnjih Mobilnih rezidencija (kao i učesnika ranijih kolonija u Karavukovu), pokazali su interesovanje da se i sami sopstvenim resursima (kuće, stanovi, apartmani, vikendice…ideje) uključe u projekat.

Činilo se da je potrebna jednostavna inicijativa kako bi se sve te pojedinačne ideje uvezale, razvile, popravile i krenule dalje u definisanju novih umetničkih zajednica. Ako već nemamo namenske prostore a finansiranje je neizvesno, nametnula se ideja o mapiranju Alternativnih rezidencijalnih centara koji bi mogli samostalno da funkcionišu u okviru velike mreže umetnika, malih organizacija i inicijativa.

Centri su alternativni zato što nisu u pitanju namenske zgrade s rezidencijalnim delom i prostorom za rad već ih mahom čine privatni, specifični prostori. Kada informacije o svim prijavljenim prostorima postavimo na sajt, ispostaviće se da su im domaćini umetnici koji već rade neformalne rezidencije, kao i da su svi potencijalni domaćini-koordinatori takvih rezidencija – prijatelji, saradnici Zmuca.

Ti prostori mogu biti korišćeni kao mesta za realizovanje projektnih aktivnosti u okviru Mobilnih rezidencija ili samostalno.

Posle samo 15 kontaktiranih umetnika iz celog regiona, koji su u prvi mah uključeni u ovu razvojnu platformu, ponuđeni privatni resursi su impresivni – od vikendica u Srbiji (Babe, Valjevo), kuće u Istri (Grožnjan), nekoliko lokacija na crnogorskom primorju (Buljarica, Štoj, Gornje Polje) i u Tirani i na jugu Albanije (Qeparo), do stana u Draču (AL), Beogradu i slovenačkom primorju (Kopar).

Svi navedeni prostori su specifični ali pogodni za radnike u kulturi i umetnike – od teoretičara i istoričara umetnosti, pisaca, muzičara i kompozitora, vizuelnih umetnika, režisera…

Od svakog domaćina očekivalo se da ponudi sopstvene uslove za rezidencijalni boravak, što su ovi i uradili. Tako će, primera radi, kuća u Istri biti otvorena za sve umetnike (prostorni i drugi kapaciteti to dozvoljavaju), stan u Beogradu za filmske radnike, kuća u Štoju za keramičare.. Jedan vajar je ponudio plantažu za jednodnevne izlete za sve i isključivo “strejt” kolonije.

Budući zainteresovani za jačanje mobilnosti umetnika, a ne razvoj turizma, uslov za priključenje mreži je saradnja s lokalnim kulturnim centrom ili razvijeni kontakti s regionalnom i lokalnom umetničkom zajednicom za čije upoznavanje je učesnik zainteresovan. Sve informacije o pojedinačnim destinacijama biće objavljne do kraja 2015. na sajtu zmuc.org

Za više od deset godina postojanja ZMUC je stekao mnoga iskustva s prostorima – javnim i privatnim (zakupljeni poslovni prostor DžKC-Džepni kulturni centar kod Slavije, prostor ZMUC-a na Zemunskom keju, privatni prostor fabrike Castrix u Karavukovu, crkve u Karavukovu i u Pentaru, privatne kuće-vikendice u selima Babe, Reževići, Blizikuće, gradski prostor Magacina u Savamali u kom se program još uvek ne realizuje..)

Bilo da smo od javnog pravili prostor za publiku ili od privatnog pravili javni, koncept za svaku od navedenih destinacija bio je da prostor definišu ljudi i da ga određuju aktivnosti u njemu. Istrajavanje na “otvorenosti” negde je bilo moguće, negde se pokazalo nemogućim zbog različitih “interesa” svih aktera. Kroz aktivnosti u svim prostorima postavilo se, a i dalje je aktuelno, pitanje razmene, deljenja i davanja, preispitivanje osećaja za privatno i javno. I naravno, vremena koje je neophodno da ono što smo zamislili zaživi u stvarnosti.