The post Edukativni sadržaji – dizajn first appeared on Zmuc.

„O ljepoti korupcije“ govorilo se na predstavljanju Muzeja korupcije u Sarajevu 28.februara 2020.godine u alternativnom prostoru „Odron“.

Vizuelizacijom različitih koruptivnih praksi i uvođenjem publike u kreiranje novih sadržaja za posebna odeljenja Muzeja, nastavlja se serije radionica i istraživanja na temu korupcije vremena, podataka, ličnosti, kulture, jezika, institucije i podataka.   

Umetnički direktor Muzeja Goran Denić i Kasja Jerlagić, vizuelna umetnica iz Sarajeva, održali su radionicu sa studentima fakulteta u Sarajevu i Zenici, u okviru koje je „Ilustrovani vodič kroz korupciju za početnike“ bio osnova za raspravu o različitim društvenim fenomenima koji mogu biti posledica korupcije.   

Predstavljanje Muzeja korupcije u Sarajevu podržala je Fondacija za otvoreno društvo, Srbija, u okviru programa  “Regionalni centri kreativnosti“, koji se realizuje u saradnji sa Centrom za umetnički aktivizam u SAD (Centre for Art Activisam, C4AA).

28.2.2020.

The post O ljepoti korupcije u Sarajevu first appeared on Zmuc.

ZMUC je tokom februara 2020.godine predstavio koncept MoC-a na Univerzitetu u Stelenbošu (University of Stelenbosch) u Južnoafričkoj Republici, kada je profesor Kanemejer, kao svoj eksponat za Muzej priložio dosad neobjavljeni esej „As I Please“, a crtež „E lolipop“ posebno je prilagodio Ilustrovanom vodiču kroz korupciju za početnike, prvom virtuelnom katalogu virtuelnog muzeja.

Esej je postao deo istraživanja muzejskih odeljenja (institucije, jezik, pojedinci, informacije, vreme i kultura), koje je u toku, a na kom su angažovani istraživači iz Rumunije i Srbije.

Muzej korupcije je participativni umetnički projekat koji ZMUC realizuje od 2016. godine u različitim formatima i geografskim, kulturnim i političkim kontekstima. On je interdisciplinarna platforma formiranja kolekcije mehanizama korupcije, kako u pravnom, tako i u etičkom smislu, kroz praktični, teorijski i kritički osvrt, korišćenjem savremenih muzeoloških metoda i umetničkih istraživanja.

Tokom osam meseci rada, MoC tim će napraviti bazu podataka koruptivnih praksi u vezi sa muzejskim odeljenjima, u koju će ući i video intervjui sa članovima antikoruptivnih organizacija. Celokupan materijal biće osnova za razvoj vizuelnih radova studenata umetničkih fakulteta i škola, dok će za autore u svim medijima biti raspisan javni poziv kako bi, konačno, najbolji radovi, prema oceni Borda MoC-a, bili objavljeni na bilbordima u Beogradu.

Pored podrške Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji, Muzej korupcije (Museum of corruption – MoC) dobio je i međunarodni karakter uz pomoć Tandem Ukrajina i Centra za umetnički aktivizam (Art Action Academy, SAD).

The post Muzej korupcije u Južnoafričkoj Republici first appeared on Zmuc.

Tokom deset godina postojanja, Mobilne rezidencije su okupile i producirale radove 136 autora iz regiona Balkana u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji. Koncept rezidencija je rad regionalnih autora u različitim medijima u tri balkanske države na istu temu, tokom jedne godine. Tema ezidencija bile su u rasponu od „Tabui u tranziciji“, konstituisanje „Muzeja korupcije“, „Gostoprimstvo neprijateljstvo“, pa do „Doživotna sloboda“, „Pisci kratke forme u formi“ i „Godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi“.

Poslednja, 2019. godine, organizovana je i Ekspertska Mobilna rezidenicija u ARC Tara, u kojoj su učestvovali IT stručnjaci iz Rumunije i Ukrajine.

Prohelvetia Johanesburg podržava i širi švajcarsku umetnost i kulturu u Južnoj Africi, promoviše kulturnu razmenu, razvija i neguje dugoročna partnerstva i podržava rezidencije.

Pored Pro Helvecije o saradnji i razmeni umetnika u okviru rezidencijalnih programa razgovarali smo sa direktorkom Bag Factory StudiosKandis Elison (Candice Allison).

Goran Denić je u JAR boravio uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije, koje podržava i Mobilne rezidencijeje od 2010.godine.

The post Mobilne rezidencije u Johanesburgu / Prohelvetia first appeared on Zmuc.

Konkurs Muzeja korupcije za istraživače / Open Call for Researchers

Muzej korupcije (MoC) je transnacionalna, umetnička i interdisciplinarna platforma za istraživanje, kontekstualizaciju i prikazivanje virtualne kolekcije mehanizama korupcije, kako u pravnom, tako i u etičkom smislu, kroz praktično, teorijsko i kritičko tumačenje, koristeći savremene muzeološke metode. U cilju vraćanja poverenja u integritet institucija i mehanizama demokratije kritičkim tretiranjem fenomena korupcije, projekat okuplja različite organizacije i pojedince iz Srbije, Rumunije i Ukrajine. MoC poziva ličnu etiku da radi za opšte dobro.

Polazeći od izvornog značenja latinske reči corruptio, MoC ima za cilj da preoblikuje pojam korupcije od zloupotrebe moći do moralne nesposobnosti pojedinaca da blagostanje zajednice stavi iznad sopstvenog interesa. Specifični cilj platforme MK je popularizovanje kritičkog razmišljanja o korupciji na moderan, vizuelno intrigantan i prepoznatljiv način, korišćenjem IT tehnologije, vizuelne komunikacije i info grafike. U tu svrhu biće formirani sajtovi museumofcorruption.net I muzejkorupcije.org  koji će odgovoriti na potrebe različitih zajednica i angažovati umetnike da rade u različitim formatima propitujući korupciju VREMENA/ KULTURE / JEZIKA / PODATAKA / LIČNOSTI / INSTITUCIJA.

Za korupciju jezika dato nam je nekoliko definicija, ali odabrali smo dve koje su najbolje opisale ono što smo smatrali ključnim – šta je korupcija jezika?

“Jezik se može korumpirati jakom intervencijom propisivača koji sebe zovu normativisti. Korupcija jezika se dešava kada to propisivanje počne da zalazi preduboko u tkivo jezika, kada se zasniva na promašenim logikama, lošem razumevanju jezika, neispravno prepoznatim pravilnostima u jeziku, kada zalazi u stvari koje su predmet stila i predmet komunikacijske situacije. Kad ljude utera u to da pre nego što nešto kažu, počnu da misle kako je ispravno, kako treba, a kako ne, da zbog te veštačke kvaziispravnosti prave kompromis sa ciljem komunikacije i sadržajem koji žele da prenesu” (Boban Arsenijević, Univerzitet u Gracu).

“Tamo gde jezik prestaje da bude sredstvo komunikacije i postaje sredstvo zastrašivanja, tu treba tražiti uzroke i posledice korumpiranja jezika” (Valerija Majus Marinković, profesor srpskog jezika).

Potreban je istraživač na projektu koji bi pomogao u planiranju i sprovođenju društvenih / etičkih / kulturnih eksperimenata konceptualnog umetničkog projekta Muzej korupcije.

Odgovornosti istraživača su:

• prikupljanje i analiza podataka

• kvalitativno istraživanje podataka

• kvantitativna analiza podataka

• komunikacija.

Istraživač će pomoći i u pripremi dokumentacije za eksperimentalne postupke, analizu podataka i predstavljanju rezultata Bordu Muzeja korupcije.

Istraživač bi trebalo da razume i bude sposoban da primeni istraživačke principe, koncepte, prakse i metode. Takođe, trebalo bi da poseduje dobre analitičke, matematičke i istraživačke veštine, kao i sposobnost dobre pisane i usmene komunikacije.

Glavne odgovornosti istraživača:

• razvoj ciljeva, definicija i dizajniranje istraživanja Muzeja korupcije za teoretizaciju i proširenje liste kategorija / eksponata (trenutne kategorije: Vreme, Ličnost, Podaci, Institucija, Jezik, Kultura)

• formulisanje i sprovođenje eksperimenata, prikupljanje podataka i analiza i ocena rezultata ispitivanja i istraživanja.

• odgovaranje na istraživačka pitanja, rešavanje problema, razvoj i pisanje naprednih eksperimentalnih protokola i praćenje tekućih projekata i predlaganje i primena promena.

• pisanje nalaza istraživanja za dalje materijale koji će se koristiti u realizaciji Muzeja korupcije: publikacije, radovi, prezentacije, grantovi i drugi dokumenti.

Kvalifikacije stručnjaka za istraživanje:

• idealno dve godine relevantnog iskustva

• odlično poznavanje socioloških metoda; sa fokusom na humanističke nauke, sociologiju, umetnost, antropologiju, kulturu itd.

• iskustvo u korišćenju baze podataka sa velikim brojem podataka

• preferira se iskustvo u kolaborativnim projektima sa socijalnim i kulturnim uticajem

• formalno obrazovanje i iskustvo iz filozofije, humanističkih nauka, društveno-političkih studija.

Kontakt: muzejkorupcije.org, umetnički direktor Goran Denić, zmuc@zmuc.org

The post Konkurs Muzeja korupcije za istraživače first appeared on Zmuc.

ZMUC je ove godine učestvovao u programu Tandem Ukrajina 2019, u okviru kog su održani radni sastanci i treninzi u Ukrajini (Ivanofrankivsk, Odesa) i Moldaviji (Kišnjev), a od 8.do 15.decembra i u Srbiji, gde je u ARC Tara organizovana Mobilna rezidencija u kojoj su učestvovali predstavnici partnerskih organizacija Viorica Badea (Open Hub, Rumunija), Andry Tuzhykov i Oksana Chmil (Laboratorija kulture, Ukrajina).

Novouspostavljeno partnerstvo, a prema izboru organizacija, biće fokusirano na Muzej korupcije, umetnički program koji ZMUC u različitim formama realizuje od 2016.godine. Do finala Tandema Ukrajina, u maju 2020.godine, biće izrađen istoimeni sajt (muzejkorupcije.org), kao i mreža postojećih muzeja korupcije u celom svetu (museumofcorruption.net). 

Tandem Ukrajina je platforma koja podržava društvene promene kroz kulturnu akciju, usmerena je na razvijanje novih veština, inovativne prakse i povezivanje u međunarodne mreže. Ove godine program je fokusiran na podršku novim članovima koji ulaze na međunarodnu kulturnu scenu, istovremeno uspostavljajući trajne veze sa partnerima na međunarodnom nivou.

Tandem Ukrajina je inicijativa koju su razvili MitOst i Evropska Kulturna Fondacija (ECF), a realizuje se u bliskoj saradnji sa Insha Osvita, koju podržava nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, kao i ECF i Crnomorski Trust, projekat Marshall Fund of United States.

The post Tandem Ukrajina 2019. first appeared on Zmuc.

Saopštenje_ZMUC_26.april 2018.

Centar za građansko obrazovanje (CGO) nastavlja da skriva podatke o plagiranju projekta „Muzej korupcije“ Zemunskog malog umetničkog centra – ZMUC izmedju ostalog i time što je uložio prigovor Generalnom direktoratu Evropske komisije (EK) za susedstvo i proširenje na zahtev za obelodanjivanjem dokumenata „Smjestimo korupciju u muzej!“ za koji je dobio grant. Kako je naznačeno u odgovoru Generalnog direktorata EK na zahtev ZMUC-a, primalac granta uložio je prigovor zbog „zaštite komercijalnog interesa uključujući i intelektualnu svojinu“. Da bi osvojio grant EK, CGO je plagirao, zlupotrebio i banalizovao ZMUC-ov projekat „Muzej korupcije“, a daljim skrivanjem podataka, pored toga što diskredituje ulogu civilnog društva, omalovažava i zainteresovanost građana za rešavanje problema u vezi sa korupcijom. Kopirajući najatraktivnije delove ZMUC-ovog projekta „Muzej korupcije“, koji je sredstavima EU prethodno finansiran u Budvi, CGO  dovodi u zabludu kako građane Crne Gore, tako i Delegaciju EU u Crnoj Gori i samu EK. ZMUC će, prema proceduri EK, obrazložiti u svom zahtevu da dostupnost dokumentacije projekta koji je finansiran javnim sredstavima jeste javni interes i neće odustati od odbrane integriteta „Muzeja korupcije“. Zašto CGO uošte smešta korupciju u Muzej? Nikada nisu dali odgovor na to pitanje zato što je jedini mogući odgovor koncept ZMUC-ovog Muzeja korupcije, dok je naslov projekta direktno preuzet iz autorskog umetničkog rada, verujemo, bez navođenja izvora u aplikaciji.

Prema najavama izvršne direktorke CGO Daliborke Uljarević i buduće kustoskinje istoimenog muzeja predvidjenog u okviru projekta „Smjestimo korupciju u muzej!“, pravnice Ane Nenezić, u taj muzej-depo biće smešteni rezultati ranijih visokobudžetnih antikoruptivnih projekata CGO.

Logično bi bilo, medjutim, da CGO svoja dosadašnja antikoruptivna pregnuća smesti u Muzej antikorupcije. Jer, osim što se na ovaj način zbunjuje javnost, budući da Muzej korupcije ZMUC u različitim formama realizuje od 2016, dovode se u zabludu partneri i saradnici na projektu, Ministarstvo javne uprave i Agencija za sprečavanje korupcije, kao i Vrhovno državno tužilaštvo, sa kojim CGO takođe sarađuje.

Da paradoksima u radu CGO nema kraja, pokazuje i plagiranje umetničkog projekta u vreme kada se CGO bori protiv pagijata u obrazovanju.

Ako bi se u brošuri “Akademska čast na crnogorski način – plagijati u Crnoj Gori i njihovo (ne)procesuiranje”, “akademska čast” zamenila “građanskom”, CGO bi imao sve argumente da tuži samog sebe za plagijat.

Krađu umetničkog koncepta u antikoruptivnom projektu, a potom i njegovu banalizaciju, ZMUC je obradio u najnovijem eksponatu – Smjestimo CGO u Muzej korupcije! – koji će biti sastavni deo prezentacije Muzeja korupcije na Advocate Europe u Kijevu od 25. do 29. aprila 2018.

The post Povodom dalje zloupotrebe Muzeja korupcije first appeared on Zmuc.

Njegoševa 53, 11080 Zemun

Poštovane koleginice i kolege,

obaveštavamo vas da je Zemunski mali umetnički centar ZMUC 6.marta 2018.godine, posle više godina nalistiCentra za razvoj nevladinih organizacija CRNVO, bez objašnjenja izbačen sa te google grupe.ZMUC do danas nije dobio odgovor, na zvaničan zahtev, o razlozima za brisanjesa liste adrese  zmuc@zmuc.org

Onemogućen pristup tumačimo kao pokušaj zaustavljanja svake dalje debate i informisanja aktera civilnog sektora o tekućem plagijatu Centra za građansko obrazovanje (CGO) ZMUC-ovog autorskog projekta Muzej Korupcije.

Ovakav netransparentan postupak organizacije koja bi trebalo da radi na razvoju nevladinih organizacija, u suprotnosti je sa dobrim praksama civilnog sektora i upućuje na zaključak da je CRNVO nesamostalna organizacija.

Aktivnosti na utvrđivanju zloupotrebe autorskih prava u projektu „Smjestimo korupciju u muzej!“ usmerene su na dobijanje originalne aplikacije spornog projekta od generalnog Direktorata Evropske Komisije, budući da je CGO nikada nije objavio na svom sajtu.

ZMUC će 26. marta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u sklopu predavanja “Devet života kustosa”, predstaviti originalni koncept MK studentima istorije umetnostii kroz najnoviji eksponat Selfie – nove akvizicije koji problematizuje plagijat kao koruptivnu praksu.

Virtuelni Muzej Korupcije (www.muzejkorupcije.org) u aprilu će biti predstavljen i u Kijevu (Ukrajina) na 2018 Advocate Europe: Idea Challenge Camp, kao jedna od 30 ideja koje su ušle u uži izbor u konkurenciji od 475 pristiglih prijava ove godine. Nezavisna kustoskinja dr Maja Ćirić i umetnički direktor MK Goran Denić tom prilikom će predstaviti i Smjestimo CGO u Muzej korupcije!

Sa slučajem plagiranja MK od strane CGO do sada su upoznati Delegacija EU u Crnoj Gori, Evropska Komisija, Desk Kreativne Evrope u Briselu i Beogradu i Upravni Odbor Muzeja Korupcije.

S obzirom da će i ova backup adresa, po svoj prilici, biti izbrisana s liste CRNVO, pozivamo vas da naše buduće delovanje pratite na virtuelnom muzeju Muzej Korupcije, kao i FB stranama Muzej Korupcije, Goran Zmuc Denić I Zmuc Radionica.

Za sve nedovoljno upućene u plagijarizam preporučujem brošuru:

http://media.cgo-cce.org/2017/03/cgo-cce-akademska-cast-na-crnogorski-nacin.pdf

Srdačno,

U ime ZMUC-a Vesna Tašić, direktorka

The post Pismo za CRNVO Centar za razvoj nevladinih organizacija first appeared on Zmuc.

Javni poziv:

Doživotna sloboda: godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi

Zemunski mali umetnički centar ZMUC poziva umetnike i radnike u kulturi na godišnji odmor, dokolicu i lenčarenje u jednom od Alternativnih rezidencijalnih centara (ARC) u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji.

ZMUC će u periodu od 15.do 25.septembra 2017. godine organizovati radikalni odmor za deset „džabalebaroša“, koji uprkos opštem stanovištu da „samo uzimaju pare od države“, opstaju u uslovima ekonomske nesigurnosti, posledično sa sindromima „efekta sagorevanja“.

Program “Doživotna sloboda: godišnji odmor za umetnike i radnike u kulturi” fokusiraće se na radikalno pogoršanje položaja kulturnjaka, a samim tim i na njihove povećane potrebe za radikalnim odmorom.

Poželjna ciljna grupa su umetnici, kustosi, novinari redakcija za kulturu, zaposleni u institucijama kulture i akteri nezavisne kulturne scene, malo plaćeni, prekarni radnici bez redovnih primanja.

Polazeći od pretpostavke da su i umetnici ljudi, želimo da ohrabrimo institucionalne i vaninstitucionalne aktere u kulturi da se prijave i navedu OD ČEGA BI SE NAJRADIJE ODMORILI, bez griže savesti i uprkos trendovskoj glorifikaciji kulta rada.

Kandidate će kvalifikovati kvalitativni razlozi za odmor, a ne kvantitativni, jer ne cenimo posvećenost radu koja se graniči s perverzijom.

Zainteresovani treba da pošalju motivacione rečenice koje ih kvalifikuju za učesnike na zmuc@zmuc.org, ili na FB stranu Zmuc Radionica.

Zalažemo se za dokoličarnje, ali ne pasivno već dinamično.

Kako se umetnik odmara? Zašto se odmara? Intervju s umetnikom koji se odmara, performans – publika koja se sa umetnikom odmara itd, jesu pitanja kojima će biti problematizovano nepostojeće pravo na odmor. Dokumentovanje odmora, odnosno svi produkti umetnikovog „nerada“, biće korišćeni ubuduće u procesu zagovaranja prava na odmor.

Kratkoročni cilj programa je analiza toka procesa „odmora“ aktera na sceni kod kojih je prisutan sindrom „sagorevanja“, a dugoročni, zagovaranje institucije plaćenog godišnjeg odmora. U tu svrhu biće korišćene prijave kandidata, odnosno njihovi navedeni razlozi za odmor.

Prema rezultatima dva istraživanja* iz poslednje dve godine, koje je vodio dr Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope, više od polovine radnika u kulturi i umetnika nema predviđen godišnji odmor ili ga ni ne koristi.

U uzorku je bilo najviše članova nevladinih organizacija koje se bave kulturom (56%), potom samostalnih umetnika (23%), samostalnih kustosa i producenata (13%) i jedan broj saradnika nevladinih organizacija u kulturi (8%). Većina angažovanih (60%) nema definisano radno vreme, ali to ne znači da rade manje od uobičajenih 8 sati radnim danom, već upravo suprotno. Svega 5% nikada nije radilo prekovremeno (više od 8 sati dnevno), a 47% prekovremeno radi često ili uvek. Pored toga, u pokušaju da završe zaostale poslove, 30% anketiranih radi i noću, a skoro 60% često ili uvek radi i preko vikenda, dok više od 40% radi i za vreme predviđenih godišnjih odmora. A za ovaj prekovremeni rad nisu plaćeni nikad (63%) ili skoro nikad (11%).

Program se realizuje uz podršku MInistarstva kulture Srbije, a inspirisan je ocenom u pomenutom istraživanju da je u sektoru kulture na delu strukturalna diskriminacija. Nema ravnopravnosti koju propisuje zakon, a akteri nezavisne kulturne scene, sa malim i neredovnim primanjima, sa kratkoročnim ugovorima i nesigurnim uslovima rada, bez zdravstvenog i penzionog osiguranja, sa ogromnom produkcijom baziranom na bezdušnoj samoeksploataciji, a uprkos svemu tome, zadovoljni svojim poslom – predstavljaju idealne radnike neoliberalne ekonomije u tranzicionim društvima Jugoistočne Evrope.

Ovogodišnji radikalni odmor, na kom je svaki oblik rada zabranjen, deo je programa Mobilne rezidencije koji ZMUC, u saradnji s partnerima u Crnoj Gori i Albaniji, realizuje od 2013.godine.

Mrežu ARC čine privatni prostori, ateljei, kuće i stanovi čiji su vlasnici i sami umetnici, koordinatori centara, a koja je osnovana prošle godine u ARC „Dve babe“ (selo Babe, Srbija). Ako učesniic požele, moguć je i kolektivni godišnji odmor u ARC „Čelom u brdo“, u selu Čelobrdo u Crnoj Gori.

http://www.zmuc.org/home/mreza_arc_-_2017.html

http://www.zmuc.org/fotogalerija/mreza_arc_-_2017.html

*„Izlaz sa margine – istraživanje nezavisnih kulturnih scena u društvima Jugoistočne Evrope i kreiranje mera za unapređenje njihovog položaja“ i „Socio-ekonomski status, uslovi rada i stilovi života zaposlenih /angažovanih u civilnom sektoru u kulturi u društvima Jugoistočne Evrope“.

The post Javni poziv umetnicima, radnicima i novinarima_Godišnji odmor first appeared on Zmuc.

Zemunski mali umetnički centar (ZMUC) i Društvo protiv korupcije (DRPKO) osnovali su u februaru 2016.godine Muzej korupcije.

Muzej je interdisciplinarni projekat formiranja kolekcije mehanizama korupcije, kako u pravnom tako i u etičkom smislu, kroz praktični, teorijski i kritički osvrt, primenom savremenih muzeoloških metoda.

Cilj Muzeja Korupcije je da proširi polje percepcije korupcije sa zloupotrebe službenog položaja na moralnu nesposobnost građana da čine stvari za dobrobit zajednice.

Muzej Korupcije radi na formiranju stalne postavke koja je podeljena na dva dela:

– hronološka postavka koruptivnih praksi i

– korupcija u svom izvornom značenju latinske reci corruptio – pokvarenost.

Osnivači MK su:

Goran Denić, umetnički direktor ZMUC-a

Vesna Tašić, direktorka ZMUC-a

Pavle Ćosić, predsednik UO ZMUC-a

Emil Holcer, član UO ZMUC-a

Maja Ćirić, nezavisna kuskoskinja

Zoran Bašić, predsednik UO Društva protiv korupcije DRPKO

Nenad Radojičić, član UO DRPKO

Ranko Hrnjaz, član UO DRPKO

Kristina Glavardanov, član UO DRPKO

Dušan Jovanović, saradnik na projektu

Članovi Upravnog Odbora Muzeja Korupcije:

Zoran Bašić je diplomirani ekonomista, sertifikovani Službenik za javne nabavke. Jedan od osnivača i predsednik udruženja Društvo protiv korupcije iz Zrenjanina. Udruženje kontroliše javne nabavke vrednosti preko milijardu dinara ispred Vlade Republike Srbije, Uprave za javne nabavke. Realizovao je više projekata na temu kontrole trošenja budžetskih sredstava i temu korupcije. Član Koalicije za nadzor javnih finansija, član Nacionalnog konventa radne grupe 4. za Poglavlje 5.-Javne nabavke. Predavač na seminarima na temu korupcije i javnih nabavki.

Branko Kukić je pesnik, esejista, urednik i izadavač. Objavio je knjige poezije, studija i eseja. Urednik je časopisa za književnost, umetnost i kulturu Gradac. Osnivač je i vlasnik izdavačke kuće Gradac K. Urednik je u izdavačkoj kući Službeni glasnik, u kojoj je pokrenuo nekoliko značajnih edicija. Član je srpskog PEN-a i Srpskog književnog društva. Nedeljnik Vreme ga je proglasilo za Ličnost godine 2013, a 2014. godine dobio je priznanje „Vitez poziva“.

Emil Holcer je trener sa dugogodišnjim iskustvom i ekspertizom u oblasti ocenjivanja projekata, rukovođenjem projektima, i pisanja projektni predloga. Tokom petnaestogodišnje prakse učestvovao je u projektima vrednim preko 2,8 miliona dolara. Obučen je od Informativne agencije SAD i sertifikovan za administriranje grantova i kooperativnih sporazuma. Radio je za međunarodnim donatorima na dodeljivanju preko 200 donacija, a kasnije sa brojnim domaćim organizacijama na uspešnom konkurisanju za finansiranje preko sto projekata. Specijalizovan je za rad sa malim organizacijama koje počinju da traže donacije i sa organizacijama koje žele da prvi put osvoje sredstva iz EU programa.

Miladin Miletić je grafički dizajner (Popular Bruketa & Žinić OM), iz Beograda. Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti – Odsek za primenjenu grafiku, na Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Iva Čukić je doktorirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Oblast njenog istraživanja obuhvataju tačke susreta javnog prostora, uradi-sam filozofije, samo-organizovanosti i prostorno-kulturnog diskursa. Jedna je od članova i osnivačica kolektiva Ministarstvo prostora koje se bavi pitanjima razvoja gradova, urbanim transformacijama i politikama, a od 2012. godine vodi program Ulične galerije. Član je međunarodne INURA mreže (International Network for Urban Research and Action)i Asocijacije NKSS – Nezavisna kulturna scena Srbije. U nastavi na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, od 2010. godine, sarađuje na departmanima za arhitekturu i urbanizam. Od 2006. godine bavi se stručnom praksom i dobitnica je nagrada i priznanja za svoj rad.

Vesna Tašić, direktorka muzeja, jediplomirani orijentalista s 15-godišnjim iskustvom u novinarstvu (NON, Tanjug, Dnevni telegraf, Reporter, Blic News, Status, Evropa, Borba). Od 2008. godine je direktorka ZMUC-a, angažovana na poslovima produkcije, politika i umrežavanja. ZMUC je jedan od osnivača Asocijacije NKSS (Nezavisna kulturna scena Srbije).

Pavle Ćosić, lingvista, publicista, novinar i pisac. Inicijator je mnogih angažovanih projekata (portal Krompir, Ilegalni poslastičari, Be92) i autor brojnih naučnih radova. Dobitnik je Povelje za najinventivnije predavanje na kongresu lingvista u Berlinu 2006, lektor za srpski jezik u Poznanju 2003-2005. Urednik je u izdavačkoj kući Kornet.

The post Muzej Korupcije MK first appeared on Zmuc.