18 Jan Veselog li jada, ovdje… / Čelobrdo 2016

Veselog li jada, ovdje..

Fri, 10/07/2016 – 15:37.

Mobilna književna rezidencija – Čelobrdo 2016.

Tema: Muzej korupcije

Učesnici: pisci i kolumnisti Ana Radmilović, Ahmed Burić, Brano Mandić, Marko Tomaš i, na preporuku Krokodila, Barbi Marković.

Organizatori: Goran Denić, Vesna Tašić, Đorđe Gregović.

Moderator – lingvista, pisac i izdavač Pavle Ćosić

 

Pavle Ćosić (čita osnivački akt MK): Zemunski mali umetnički centar ZMUC i Društvo protiv korupcije DRPKO osnovali su Muzej korupcije (MK).

Muzej je interdisciplinarni projekat formiranja kolekcije mehanizama korupcije, kako u pravnom, tako i u etičkom smislu, kroz praktični, teorijski i kritički osvrt, koristeći se savremenim muzeološkim metodama.

Cilj Muzeja korupcije je da proširi polje percepcije korupcije na moralnu nesposobnost građana da čine stvari za dobrobit zajednice.

MK radi na formiranju stalne postavke koja je podeljena na dva dela: hronološka postavka koruptivnih praksi i korupcija u svom izvornom značenju latinske reči corruptio – pokvarenost.

Brano Mandić: Može li na ovoj rezidenciji da se ne radi ništa?

Marko Tomaš: To je korupcija. Dođeš negde i ne radiš ništa. Aktivni nerad.

Vesna Tašić: Možeš da ne radiš ništa, ali moraš da imaš statement za taj eksponat. Pisanu izjavu.

Kustoskinja Muzeja će imati završnu reč.

Brano: Hoće li to biti na nekom sajtu? Ili će moći da se dodirne, omasti..? Ili je to sve zajebancija? To me interesuje.

Vesna: Biće ozbiljna zajebancija. Volela bih da daš svoj eksponat za Muzej, iza koga stojiš.

Brano: Ja ću ga dati.

Ana Radmilović: Da li rad treba da bude zajednički ili će svako praviti svoj?

Pavle: Možemo i jedno i drugo.

Barbi: Materijal koji imamo je kamen. Da li ja mogu da kasnije dostavim svoj eksponat?

Pavle: I papir i kompjuter. Ima puno materijala.

Goran Denić: Ja bih isključio tu mogućnost zato što se pokazalo kao loše. Ljudi zaborave, a sve bi trebalo da bude stvar poverenja.

Đorđe Gregović: Ovo su prvi eksponati, mi profilišemo taj muzej.

Brano: Ako bi se tokom procesa pojavio neki novac, gde on ide, na gomilu ili ja mogu da ga zadržim?

Vesna: Ide na neku korupciju.

Ahmed Burić, Pavle Ćosić, Marko Tomaš, Ana Radmilović

Đorđe: Sinoć je Ana pomenula korupciju u Novom zavetu.

Brano: Ja je nisam našao.

Pavle: Ima je na svakom koraku.

Brano: Đe je? Hoću da čujem đe ima korupcije u Novom zavetu.

Marko: Jel’ ovo taj trenutak kad se svi prave da su pročitali Novi zavet?

Ana: Citirala sam jednu rečenicu, ništa više: „Pre će kurva i carinici u carstvo nebesko, nego književnici i fariseji“.

Pavle: Opet ta rečenica. Gde si je našla?

Ana: Pa u Novom zavetu.

Đorđe: Zvuči staro.

Marko: Pavle je čitao drugi prevod.

Pavle: Ali to danas ne znači to.

Ana: Znam da ne znači, ali dobro zvuči.

Pavle: OK, ali to nije korupcija.

Brano: Reci ti Pavle đe je korupcija u Novom zavetu.

Pavle: Ja moram da priznam da nisam pročitao Novi zavet.

Brano: E znao sam, video sam te odmah.

Đorđe: Ali jesi Kapital.

Pavle: Nisam ni to, Denić jeste.

Denić: Nisam, jesi li lud, znaš li ti kolika je ta knjiga?

Pavle: Kao Novi zavet.

Denić: Nije, deblja je.

Pavle: Kao Novi i Stari zavet.

Marko: Imaš korupciju u priči Trgovci u hramu.

Marko Tomaš, Goran Denić i Pavle Ćosić

Ana: Carinik je sinonim za korumpiranu osobu.

Đorđe: Uvek bio.

Brano: Pa i književnik je, šta sad.. Nego, reci mi Pavle, đe je korupcija u Novom zavetu, jer ja hoću da vjerujem, a ne mogu. E veselog li jada ovdje..

Ne sviđa mi se to da ima korupcije svuda. Nema je, brate. Ima čistih stvari. Mi ćemo proslaviti korupciju ako ovako nastavimo.

Vesna: Možda joj i treba slava.

Marko: A čiji je to citat iz Novog zaveta?

Ana: Isusov, zaboga.

Denić: Ne znam, ali ako niko nije čitao tu knjigu, ne vidim zašto bismo pričali o njoj.

Ana: Pa pitao je čovek.

Brano: Valjda smo svi čitali osnovne hrišćanske knjige, nismo valja seli ovde bez tog pročitanog.

Ahmed: Ja sam čitao i osnovne i srednje.

Marko: Ima ovde i muslimana.

Brano: Makni ovo, ovo smeta, šta je ovo?

Barbi: To te snima, instrument moći.

Ahmed: Ovo je snimanje moje šutnje.

Pa dobro, kako da ti kažem, čitav ti je život, pa i ovaj koncept, i on je korumpiran.

Barbi: Ja to pričam sve vreme.

Ahmed: Ma nemoj. Sledeći put kad nešto počnem, nema gledanja u mobitel, nema citiranja Novog zaveta, Kurana, nema svega toga, zato što ja tako kažem! A i ja odlučujem štra je smiješno, a šta nije smiješno.

Dakle, svaki umetnički koncept je korumpiran. U sebi korumpiran. Kao što svaka država u sebi nosi temelj korupcije. Mehanizam u sebi ugrađen.

Brano: A muzika?

Ahmed: Može, evo Bitlsi. Sve cure što divljaju na prvim spotovima su plaćene.

Dakle, o tome se radi, meni je najdraže kad neko napiše ono što ja mislim. Kad je neko već napravio rakiju, što da ja pečem kafu. Govorim o činjenici da, ako postoji nešto što je neko već napravio, da li ja mogu prijaviti pesmu svog pokojnog kolege Emira Šakovića uz fotografiju Braninu jer mislim da je to rad?

Denić: Možeš, to je ready made, nije nova forma.

Ahmed: Mikrob je izložio Baju Aćanskog.

Pavle: Ti sve znaš, znaš i za Kralja Čačka.

Ahmed: Ne sekiraj se, nekom je posao da bude moderator, a nekome da sve zna.

Kad je bila promocija antologije bošnjačke književnosti, Sidran je mene tužio sudu. Jedina dvojica ljudi koji su me tužili sudu su dva najveća klasika bošnjačkog pjesništva Džemaludin Latić i Abdulah Sidran. Dolazim ja na promociju antologije, sačekam da Avdo izađe napolje i uđem u salu. Antologija je tako kurvinski napravljena da uopšte nije prema kritologiji poezije nego ko je socijalno važniji. Ja na promociji uzmem i pročitam pesmu pokojnog kolege Emira Šakovića. Ovi se trznu – vidi kretena, ovaj ne čita svoje, a Mustafa me uhvati za ruku i kaže: Podsetio si ih samo ko su oni a ko si ti.

U biti, mene to nevira, stvari funkcionišu tako. Hajmo mi praviti muzej pa ćemo uzeti eksponate onakve kakve će neko progutati. Jebe mi se, moram ti reći, uopšte me ne zanima kako će publika reagovati.

Čovek je u desetercu napisao pesmu o tranzicijskoj kuli u kojoj ja ne bih izvadio zarez, a ovaj (Brano) mi je danas pokazao fotografiju koja tu pesmu apsolutno ilustruje. Ja sam došao s napisanim tekstom ovdje, a imam još dve ideje. Međutim, kad mi se ovo sklopilo.. Meni je svaki koncept korumpiran u sebi. Ti tačno znaš šta sam ja rekao.

Denić: Apsolutno, pažljivo slušam.

Pavle: Da li smo završili ovu temu?

Brano: Ne, brate, nismo je ni počeli.

Pavle: Imam predlog, da li možemo da definišemo korupciju?

Marko: Najšire, ovo što Ahmed govori ima smisla. Sve je korumpirano.

Vesna: Zato smo i krenuli od ljudske pokvarenosti.

Denić: Prepisali smo jednu od definicija korupcije koju je izrekao direktor brazilske antikorupcijeske agencije, koga su ubili. Čovek je rekao da je korupcija moralna nesposobnost građana da čine stvari za opšte dobro.

Pavle: Hajde da se držimo ove definicje, sviđa mi se zato što je i moja ideja bila da se držimo morala.

Brano: Moral je proskribovan. Šta beše znači proskribovan?

Pavle: Naprotiv, nemoral je proskribovan.

Denić: Greška kao skrivena namera.

Ahmed: Ja mislim da je isto u svim stvarima, samo što se rezultat pokazuje eventualno drugačije. Mislim da je kustoski diktat tema izložbi korumpiran. Sve bih ih mogao pobit i ove što pišu romane o 1914. i drame, i obeležavanje godišnjica.To je isto kao diktat izdavačkih kuća – da si validan pisac ako napišeš nešto o sarajevskom atentatu u godini 2014, a već u 2015… Fondovi su korupcija.

Marko: 2014. godina je bila izuzetno dobra za pisanje zato što su svi naručivali tekstove o atentatu u Sarajevu. Nakupilo se para. Ja sam napisao bar 20 tekstova. Da je svake godine godišnjica nekog rata, ja bih uživao.

Ahmed: Ovo što je rekao Denić je tačno u jednom smislu…

Ana: Ne mislim da je u pitanju samo moralna nesposobnost, ima tu i nedostatka pameti. Korumpiran i željom da budeš deo nekog kruga ljudi…

Pavle: Zato sam i hteo da definišemo korupciju, jer mislim da ne postoji društvo bez korupcije.

Đorđe: Ima li neko predlog te definicije?

Barbi: Možemo li da dobijemo taj tekst, kako ne bismo prihvatili definiciju iz jednog citata?

Marko: Recimo, moj rođak koji je bio direktor carinske uprave je isto je roknut. U stvari se čovek ubio, bacio se s mosta, jer je hteo da iskoreni korupciju iz te uprave.

Ahmed: To je nesposobnost društva da se odbrani od mentaliteta.

Marko: Mentalitet je upitan konstrukt.

Ahmed: Mentalitet je antropološki skup osobina jedne zajednice.

Vesna: Ako korupcije ima u svim zajednicama, kakve onda veze mentalitet jedne zajednice ima s tim?

Barbi: Možda ne moramo da imamo jednu definiciju koje se svi drže, možda možemo na sledećem okupljanju da se izjasnimo koga interesuje koji aspekt korupcije.

Vesna: Ali bi bilo odlično da imamo jednu definiciju korupcije.

Marko: Znači, prvi eksponat u Muzeju će biti definicija.

Vesna: To je to.

Pavle: Hajde da svi damo svoju definiciju korupcije, sutra, recimo..

Brano: E, ja ne mogu! Meni bi odgovaralo da sad to definišemo, majku mu jebem…

Ahmed: Ovo što je rekao Brazilac je parafraza – za potpuni trijumf zla potrebno je da dobar čovek ne učini ništa.

Pavle: Opet je preširoko…

Brano: Aman ljudi, čitav život smo usmereni na nekakav obrazovni sistem, valjda možemo definisati tu korupciju noćas, da se ne zajebavamo do ujutru..

Ahmed: Dobro je Ana primetila da te korumpira želja da budeš deo nečeg većeg, socijalno nametnutog.

Ja mislim da je definicija korupcije pitanje, jel u Gacku hodža musliman?

Brano: Bio je jedan zgodan čovek i on je prodavao drva. Izađe on da proda drva, naiđe čovek da ih kupi, a pored njega se nađe prelijepa gospa. On se s njom malo kao šmeka, međutim naiđe njegova staramajka i stara majka koja je naišla…

Barbi: Pobedio si, zakomplikovao zaplet…

Brano: Poenta je da je rekao majci: Bježi bedo, ko si ti?! Ja sam ovakvim pričama na nižim skupovima držao pažnju, večeras mi ne ide..

Pavle: Ja znam zašto je Marko došao poslednji, hteo je da bude zvezda.

Marko: Mislio sam da dolazim posle Borisa Dežulovića.

Brano: On ti je prije tebe, al’ nikako nije došao.

Hajde da pustimo žene da pričaju malo, jer su one ipak korumpiranije do muškaraca.

Barbi: Misliš – hajde sad pokažite da ste zaslužile pravo glasa.

Ana: Čovek je nekad primoran da bude korumpiran, protiv svoje volje. Ti piješ kokakolu, a svi ostali pivo. Oni ti, međutim popiju i kokakolu, a ti moraš da pređeš na pivo.

Marko: Nije to korumpiranost nego loše društvo.

Ana: To je ono od čega sam počela – lošeg društva književnika.

Ahmed: Korupcija je sprega privatnog i javnog na štetu javnog.

Marko: Ali tako funkcioniše sve. Nacizam, bilo šta, 90 posto ljudi potpisuje lojalnost… i ponaša se u okvirima toga.

Pavle: Deo korupcije proističe iz lojalnosti.

Ahmed: Korupcija je brak straha i interesa.